Ovog meseca pre šezdeset godina nešto se dogodilo u pustinji u Nju Meksiku, stotinak kilometara severoistočno od Rozvela. Jedan lokalni list je izvestio da se u pustinju srušio leteći tanjir i da je olupina prebačena u obližnju vojnu bazu. Vojska je međutim saopštila da se u stvari srušio jedan meteorološki balon. Mnogi koji se bave neidentifikovanim letećim objektima smatraju da su se bića sa neke druge planete srušila u Nju Meksiku i taj incident im je otada u središtu pažnje.
U Nju Meksiku ima mnogo prirodnih lepota koje privlače turiste. Sva ta mesta su udaljena od Rozvela oko dva sata, tako da je u taj gradić dolazio mali broj turista - dok “nisu stigli” vanzemaljci. Velika atrakcija u Rozvelu su sada Muzej i centar za istraživanje neidentifikovanih letećih objekata, u kojem je zamenica direktora Sendi Džems.
”U osnovi, da ste ranije došli u Rozvel bili biste izgubljeni. Sada kad dođete ovde, došete da biste videli muzej“, kaže Sendi Džems.
Ljudi iz celog sveta dolaze ovde da bi videli izložbe o incidentu iz jula 1947. i drugim pričama o NLO-u. Naravno, kupuju i suvenire.
”Najpopularnije su majice. Zatim šolje i potom naočare i privesci za ključeve.“
Jedna porodica iz Indije je više od sata tražila dokaze o poseti vanzemaljaca i otišla iz muzeja uverena da je to istina.
”Vidim sve slike i znake i već sam čula priče o vanzemaljcima“, kaže majka porodice, dok sin priznaje...“da pomalo veruje u celu stvar, ali ne potpuno”.
Najmlađi član porodice kaže da je ”koža vanzemaljaca zelena”, dodajući da mu je to najomiljenija boja.
Rozvel u kojem ima 50 hiljada ljudi, udvostručiće broj stanovnika tokom četvorodnevnog festivala posvećenog 60-ogodišnjici NLO-a, koji je u toku. Gaj Malon, organizator festivala i istovremene konferencije istraživača NLO-a, kaže da gradska vlast shvata važnost cele NLO priče za lokalnu ekonomiju.
”Izgleda da je 11 ili 12 odsto radnih mesta u Rozvelu sada u turizmu - hotelima, restoranima, muzejima i sličnim objektima. Pre deset godina takvih poslova nije bilo.“
Maloun dodaje da među stanovnicima Rozvela polovina smatra da je čuveni slučaj sa vanzemaljcima iz 1947, čista besmislica koja može da se iskoristi za zgrtanje novca od turista i onih koji zaista veruju da se nešto dogodilo i da vlast sve to prikriva.
”U to je umešana cela zajednica. Tu su istraživači i očevici koji mogu da vam ispričaju ozbiljnu stranu, ako vam je do toga stalo, a potom tu je i vedrija strana“, kaže Maloun.
Jedan od stanovnika Rozvela je i bivši građevinski inženjer iz Teksasa, Denis Baltasir, koji kaže da su ga istraživanja uverila da je američka vojska zaista pokupila ostatke vanzemaljske letelice pre 60 godina i da je to sakrila od javnosti.
”Vlasti u Sjedinjenim Državama imaju dugu praksu čuvanja tajni. Dobar primer je i projekat atomske bombe, koji je vođen ovde u Los Alamosu severno od Rozvela. Pedeset hiljada ljudi je radilo na tom projektu deset godina, a ipak je sve ostalo u tajnosti.”
Baltasir smatra da je u Nju Meksiku 1945, možda prvi put testirana atomska bomba i da su atomske bome čuvane u vojnoj bazi u Rozvelu privukle panju vanzemaljaca. On je svestan da mnogi ljudi ovde i ne samo ovde, smatraju da je verovanje u NLO nerazumno, ali je ubeđen da bi se to promenilo ako bi američka vlada, poput drugih vlada, otkrila sve što zna o tome.
”Tokom proteklih šest meseci, vlade Francuske i Engleske su najavile otvaranje dosijea o nepoznatim letećim objektima. Sjedinjene Države to ne nameravaju”, kaže Baltasir.
Na konferenciji o nepoznatim letećim objektima u Rozvelu se ne očekuju novi, dramatični dokazi koji bi preokrenuli mišljenje stanovnika, ali Gaj Maloun veruje da će grad biti u stanju da još mnogo godina zarađuje na tome.
”Mislim da će misterija ostati. Misterija će uvek biti tu. Niko nikada neće imati opipljiv dokaz da se to dogodilo ili da nije.“
Vlasnici lokalnih firmi su saglasni i prave planove za podizanje mnogo većeg NLO muzeja u gradu. Ali pitanja o tome šta se dogodilo pre 60 godina nikada neće dobiti odgovor sem, naravno, ako vanzemaljci ne dođu ponovo i ne razjasne celu stvar.