Naučnici se trude da pronadju nove načine da zaustave nagomilavanje ugljen dioksida u atmosferi za koje mnogi veruju da predstavlja uzrok globalnog zagrevanja. Jedno od mogućih rešenja je i jedan projekat u Sjedinjenim Državama, namenjen stimulisanju rasta planktona u okeanima.
Bacanje tona gvozdene prašine u okean možda ne izgleda kao dobrobit za prirodnu okolinu. Medjutim, istraživači iz američke kompanije «lanktos» kažu da je to ključno u njihovim naporima za stimulisanje rasta planktona i smanjenje nivoa ugljen-dioksida u atmosferi. Melodi Grabs je klimatolog u ovoj kompaniji.
«Kada ga jednom stavimo unutra, gvoždje deluje kao katalizator za fotosintezu kod planktona. To je sastojak koji nedostaje u okeanu i dovodi do cvetanja planktona,» kaže Grabs.
Istraživači smatraju da je plankton ugrožen zato što sve manje gvozdene prašine, koju nose vetrovi, pada na površinu okeana. Tim «Planktosa» nada se da će preokrenuti taj trend rasejavanjem specijalne vrste gvozdene prašine u vode oko Galapagoskih ostrva i nekoliko drugih oblasti u Pacifičkom okeanu.
«Mi to najpre pomešamo sa morskom vodom, napravimo koncentrat, i zatim ga vraćamo nazad u okean u cik-cak liniji, kako bi postigli što bolju pokrivenost».
Kao i drveće, plankton upija ugljen-dioksid i pretvara ga u biomasu, koja može da ostane pod vodom vekovima. Kritičari modela kompanije Planktos, ipak, kažu da je skoro nemoguće dokazati koliko ugljen-dioksida se tim metodom može ukloniti iz atmosfere. Frenk Milero, profesor pomorske hemije na univerzitetu u Majamiju, učestvovao je u ranijim istraživanjima sa gvozdenom prašinom 1990-tih.
«Problem je u tome što ako ugljen-dioksid u biljnom materijalu ne stigne do većih dubina i tamo oksidiše, onda efekat neće biti toliko veliki koliko smo očekivali».
Milero kaže da će tim nastaviti da baca gvozdenu prašinu kako bi izazvao novo cvetanje planktona, ali da će to biti veoma skupo. Firma «Planktos» se, medjutim, nada da će dobiti novac za svoj projekat od velikih kompanija koje, u okviru medjunarodnog sistema kredita, nastoje da ublaže posledice svoje emisije štetnih gasova u proizvodnji ili drugim aktivnostima. Šef projekta ove kompanije za Pacifik, Majkl Bejli, kaže da sistem kredita, koji kompanijama donosi odredjene poene, otvara nove mogućnosti u očuvanju prirodne sredine.
«Mi smo deo medjunarodnog sistema kredita za emisije ugljen-dioksida i u osnovi se trudimo da pronadjemo način da dobijemo novac koji ćemo upotrebiti za očuvanje okeana i zemljine atmosferu. To je fantastičan model biznisa,» kaže Bejli.
Stručnjaci za prirodnu srtedinu se možda neće složiti oko najboljeg načina da se preokrenu decenije emisije ugljen-dioksida, ali se slažu da je potrebno još napora da bi se smanjila koncentracija tog gasa u atmosferi.