Kada se pomene globalno zagrevanje obično se prvo pomisli na topljenje leda i porast nivoa mora. Ali, klimatske promene utiču na mnoge druge stvari, pa čak i na baštovane. Sa porastom temperature, danas je moguće uzgajati tropske biljke u skoro svim krajevima planete.
Baštovani znaju da zbog klimatskih slova u kojima žive, nikada neće moći da gaje određene biljke. Ali sa promenom klime, neke biljke koje tradicionalno rastu na jugu SAD, sada uspevaju i na severu zemlje, konkretno u Njujorku. Tod Forest je potpredsednik njujorške botaničke bašte.
«Otkrili smo da zbog klimatskih promena, odnosno globalnog porasta temperature, ova biljka može da preživi. Ipak, s obzirom na promenljivo vreme u našim krajevima, često se dešava da se zamrzne usled mraza.»
Promena klime verovatno ima uticaja na biljke i baštovane već godinama, ali kako navodi Forest, ljudi su to tek skoro shvatili.
«Baštovani su ponekad zaslepljeni svojim baštama i mestom u kojem žive. S druge strane, svi smo mi navikli da budemo isfrustrirani atmosferskim prilikama, tako da mislim da smo globalno zagrevanje godinama videli samo kao loše vreme; kiša kada treba da bude suša, suša kada treba da bude kiša, hladno kada treba da bude toplo.»
Forest je uspeo da uzgoji preko 10 neobičnih vrsta bilja u Njujorku, uključujući i palmu sa Himalaja. Ipak, samo zato što možete da gajite tropsko bilje u svojoj bašti, ne znači da to i treba da radite, prvenstveno jer neke vrste mogu da postanu opasne po ostalo, domaće, bilje. Marijel Enzeloun je botaničarka i dizajner bašti, a specijalnost su joj domaće biljke. Enzeloun sadi domaće bilje u lokalnim parkovima.
«Ispred svake biljke ćemo postaviti znak na kome će pisati njeno ime. Cilj ove akcije je da se ljudi obrazuju. Kada im se dopadne neka biljka, moći će da vide da je to npr. vibernum nutem i da odu u obližnju rasadnik i da je kupe.»
Enzeloun dodaje da mnogi ne shvataju koliko su lokalne biljke zapravo lepe.
«Mene ne brine globalno zagrevanje, već izumiranje raznih vrsta. Ljudi obično misle da mora da se desi nešto dramatično, kao što je vatra ili naftne mrlje u moru, da bi došlo do toga. Ono što ne shvataju je da do izumiranja dolazi postepeno, svakog dana.»
Enzeloun takođe kaže da joj je jasno da će zbog promene klime mnogi baštovani početi sa uzgajanjem novih vrsta, ali isto tako ističe da ne treba zaboraviti na domaće vrste koje hrane domaće insekte i životinje.
Tod Forest iz njujorške botaničke bašte priznaje da je «bašta globalnog zagrevanja» u isto vreme i uzbudljiva i uznemirujuća. Dok sa jedne strane može da predstavi nove vrste koje nikada ranije nisu uspevale u Njujorku, sa druge mu je jasno da neke domaće vrste koje su nastanjene u tom regionu već hiljadama godina, polako izumiru usled globalnog zagrevanja.