Otkako su se Holandjani prvi put naselili na ostvu koje je postalo srce Njujorka, grad je počeo da se povezuje sa moći, ambicijom, trgovinom – i budućnošću. Uistinu, Njujork i 2008. nastavlja da određuje smernice u globalnom finansiranju, komunikacijama i kulturi. Medjutim, kako će ovaj najistaknutiji američki grad izgledati za stotinu godina?
Ako je prošlost pouzdani pokazatelj, budućnost Njujorka bi u velikoj meri mogla da liči na sadašnjost. Pre jednog veka, 1908, već je postojao najveći deo sadašnje infrastrukture - od uličnog plana i sistema podzemne železnice, do parkova i mnogih najpoznatijih mostova i zgrada. Nijedan Njujorčanin neće pristati na rušenje istorijskih spomenika poput Empajer stejt bildinga, ili Bruklinškog mosta, kaže Džim Rasenberger, autor knjiga High Steel i Amerika 1908, koja uskoro treba da izadje iz štampe.
«Celokupno doživljavanje grada će biti mnogo efektivnije nego sada. Tehnologija stakla se menja toliko brzo da će fasade zgrada verovatno mnogo ličiti na kompjuterske ekrane i televizore. One će se naravno najverovatnije koristiti za reklame, a možda i za neke druge svrhe. Dok se budete šetali gradom, bićete još izloženiji nego sada vizuelnim predstavama, iz kojih će možda proizlaziti i neki zvuci.»
Ako vam to zvuči kao naučna fantastika, nemojte strahovati, poručuje profesor kompjuterskih nauka na Njujorškom univerzitetu, Ken Perlin. Grad u kojem će Njujorčani živeti za stotinu godina, biće mesto koje su sami stvorili. Tehnologija se menja, ali ne i ljudi. Suštinska stvar za Njujork je da njegovi stanovnici ostaju ljubitelji interakcije sa drugim ljudima, kulturama i jezicima, kaže Perlin. On predvidja da će većina Njujorčana da se opredeli za ugradnju kompjuterskih čipova u mozak, umesto kabastih kompjutera i celularnih telefona koje sada nose sa sobom. Ti mali implanti će im pomoći da još bolje i lakše komuniciraju nego što je to sada slučaj. Njujorčani 2108. će verovatno i dalje razgovarati o vremenu, poput Loren Mekfol, koja se nada da će biti pronadjen način kontrole temperature trotoara tokom zime, da ne bude hladno kao sada. Rabindra Deb ima nešto pesimističniji stav, jer je brine globalno zagrevanje.
«Ako se stvari u narednih stotinu godina drastično ne promene, mislim da će veliki delovi Menhetna i verovatno Bronksa, Kvinsa i Bruklina, biti pod vodom. Ako se stvari nastave ovim tokom, ne znam šta će ostati i šta će funkcionisati. Mislim da će i dalje postojati Vol Strit i mnogo glavnih njujorških institucija. Ali je sasvim drugo pitanje da li će one i dalje biti u Njujorku.»
Njujorčani danas stvaraju desetine miliona metričkih tona otpada godišnje, koje se nose van grada i spaljuju. To je štetan proces i u pogledu zemljišta i resursa koji bi mogli da se recikliraju i ponovo koriste, kaže Robin Nejgl, antropolog u Sanitarnoj službi grada Njujorka.
«Pomalo je utopijski, ali mislim da je sasvim moguće, pa čak i verovatno, da stvari 2108. neće da se bacaju. Imaće novu upotrebnu vrednost, za razliku od sadašnjeg jednosmernog kretanja od nabavke materijala i proizvodnje, distribucije i potrošnje do bacanja, što je i logički i u pogledu očuvanja sredine sasvim suludo. Kao kultura i kao ljudi, možemo to da radimo sasvim drugačije.»
Izbor je reč koju Njujorčani vole. Njihov grad je već na čelu liste svetskih gradova koji prednjače u takozvanom zelenom ekološkom planiranju. Stotinu godina od danas, standard bi mogli da postanu super visoki stambeni oblakoderi, koji proizvode energiju koju troše. Štaviše, biće mnogo više novca koji će donositi razvoj ekološki podobnijeg sveta. Nada i profit – jesu kombinacija koja će verovatno uvek moći da se udomi u ovom dinamičnom američkom gradu.