Opšte je poznato da tinejdžeri vole da izlaze, da se druže sa prijateljima, da se bave sportom, ali i da nerado idu u školu i na posao. Jedan tinejdžer međutim, dokazuje suprotno.
Ben Vajzenstajn na prvi pogled izgleda kao svi njegovi vršnjaci. Kao i svaki drugi tinejdžer iz Hjustona, on voli sport, a još više da izlazi sa prijateljima.
Međutim, Vajzenstajn je jedan korak ispred svojih drugova iz srednje škole.
«Ja sam vlasnik, osnivač i izvršni direktor kompanije za rasprodaju stvari iz kuće,» kaže Vajzenstajn, koji je osnovao kompaniju 2006. godine.
«Pomagao sam mami kad je prodavala stvari i prijateljica koja mi je pomagala je prokomentarisala da bi trebalo to da radim za novac,» priča Vajzenstajn.
On trenutno pomaže Sendi Ekles u organizovanje rasprodaje, a ona kaže da bi se bez njegove pomoći, stvari bespotrebno nagomilavale u njenoj garaži. Ekles kaže i da je za nju preveliki napor da određuje cene i prodaje robu, te da je tražila nekog ko bi to uradio za nju.
Vajzenstajn i njegova grupa odu kod potencijalne mušterije gde ocenjuju da li ima dovoljno stvari za rasprodaju. Ukoliko procene da im se isplati, onda zakažu datum rasprodaje i razgovaraju sa mušterijama o njihovim očekivanjima.
«Sve što ne uspemo da prodamo, doniramo u dobrotvorne svrhe,» kaže on.
I za razliku od drugih sličnih rasprodaja, Ben naplaćuje fiksni iznos u iznosu od 450 dolara u šta su uključeni svi troškovi.
«Na rasprodajama se zaradi najmanje 750 dolara, što znači da se mušterije bez ikakvog truda vrate kući sa nekoliko stotina dolara u džepu,» objašnjava Ben.
A Sendi se slaže i smatra da Vajzenstajnova kompanija ima puno potencijala i sjajnu budućnost.
Za Bena i njegove drugove, ovo je više od džeparca.
«Znam da će jednoga dana ovo postati čuvena korporacija,» siguran je Vajzenstajn.