Dok potražnja za organskim lekovima i hranom bez pesticida raste u Sjedinjenim Državama, američke kompanije uvoze organske proizvode iz drugih zemalja. Medjutim, nedavni incidenti sa uvozom iz Kine, kada je otkrivena zagadjena hrana za kućne ljubimce i riba hranjena zabranjenim antibioticima, podstakli su zabrinutosti za bezbednost organske hrane uvezene iz iz te zemlje.
Kad Amerikanci na tetrapaku sa mlekom, pakovanoj hrani ili bananama vide pečat američkog Sekretarijata za poljoprivredu – skraćeno USDA - to znači da je na nekoj farmi inspektor tog sekretarijata detaljno pregledao i stakelnik i štalu i pašnjak kako bi osigurao da se na farmi ne događa ništa protivno Nacionalnim standardima o organskoj hrani. Medjutim, male farme nisu više norma za proizvodnju organske hrane. Organski proizvodi su postali veliki biznis širom sveta pa su ljudi počeli da se pitaju Ko vrši inspekciju na tim farmama?
Šila Rombak je dobavljač za jednu malu prodavnicu prirodne hrane. Poput drugih ljudi, nju zabrinjava bezbednost hrane koja dolazi iz Kine. Prošlogodišnji propusti su još uvek sveži u sećanju. Šilini kupci plaćaju visoke cene za organsku hranu. Ona se pita kako USDA može da izda sertifikat da farme čak u dalekoj Kini funkcionišu po pravilima za organsku hranu.
«To pitanje me muči zbog sveg tog negativnog publiciteta o robi iz Kine. Želim da budem sigurna da je hrana sa organskom etiketom zaista organska.»
Briga je tolika da je jedan od velikih lanaca samousluga, Trejder Džo, počeo da povlači sve kineske proizvode iz svojih prodavnica. Firma planira da kineski beli luk, đumbir i druge vrste hrane ovog proleća ukloni iz svih 300 svojih prodavnica.
Medjutim, američki Sekretarijat za poljoprivredu tvrdi da, ako je hrana označena kao organska, onda je istinski organska. Barbara Robinson, glavni administrator Nacionalnog organskog programa u tom sekretarijatu, kaže da strani proizvodi prolaze kroz isti proces kao oni koji su proizvedeni u Americi.
Ako proizvod dolazi iz Indije, ili iz Australije, a želite da ga prodajete u Americi potreban vam je agent za sertifikaciju, kojeg smo mi akreditovali.»
Medjutim, sprovodjenje propisaa nije uvek tako lako. USDA ima teškoće da obezbedi da se pravila strogo primenjuju i na američkim farmama, a kamoli na farmama u drugim zemljama. Profesor političkih nauka na Univerzitetu države Vašington i stručnjak za kinesku poljoprivredu i politku, koji posećuje farme u Kini od početka devedesetih godina, Pol Tirs, kaže da je to dobro pitanje.
«Mislim da nije lako očekivati od ljudi koji nisu iz Kine da razumeju šta se odigrava na političkom i ekonomskom planu ruralne Kine.»
Tirs kaže da mnogim kineskim farmama rukovode lokalne uprave. Drugima rukovode privatni menadžeri, dok radnici rade na poljima. On dodaje da su pre pet ili deset godina kineski poljoprivrednici verovatno koristili hemikalije, čak ako su prodavali hranu sa organskom etiketom. Tirs smatra da se kineska organska poljoprivreda popravlja i ističe da su i gradjani u Kini zabrinuti za bezbednost hrane i žele da kupuju organske proizvode. Medjutim, USDA mora da se oslanja na davaoce organskih sertifikata u Kini. A sa brzim rastom tamošnjih organskih farmi, niko nije siguran da se oni zapravo pridržavaju američkih standarda. Postoji ipak jedna uteha, ističe Tirs: organske farme bar obilaze inspektori. Konvencionalne farme nemaju takve posete.