Naučnicima je pre samo 50 godina trebalo mnogo vremena i truda da dešifruju genetski kod, za šta im je danas o potrebno svega nekoliko sati. Novi pronalasci ne samo da pomažu lekarima da pronađu uzrok raznih oboljenja, već im omogućavaju da predvide kakvim je bolestima pacijent podložan. Ova metoda testiranja postaje sve popularnija u Velikoj Britaniji. Geni utiču na to da li smo visoki, niski, crnokosi ili crvenokosi. Oni su takoreći građevinski materijal od kojeg je sačinjeno naše telo, i pored toga što određuju naš fizički izgled, utiču i na naše zdravlje.
Nova dostignuća danas omogućuju naučnicima da dešifruju genetski kod i ispitaju da li postoje defekti koji bi mogli da dovedu do bolesti kao što su dijabetes, kardio-vaskularna oboljenja ili distrofija mišića.
«Tehnologija za testiranje DNK se razvija ogromnom brzinom, i danas je znatno lakše pročitati složene genetske kodove,» kaže dr Kavalijer.
Osim toga što prikupljanje informacija zapisanih u našim genima pomože lekarima pri dijagnostici, ono je uzrok i sve većeg biznisa u Velikoj Britaniji. Ljudi sve češće zahtevaju od kompanija kao što je «Dženetik Helt» u čuvenoj londonskoj ulici Harli, da im urade ličnu genetsku mapu koja će pokazati podložnost raznim bolestima. Jednostavan bris iz usta je dovoljan za analizu DNK.
«Klijentima dostavimo izveštaj na 50 strana u kome su podaci o njihovom trenutnom zdravstvenom stanju, kao i o komponentama koje smo otkrili, a koje mogu da uzrokuju neke bolesti i naravno šta da učine kako bi to sprečili,» priča Vitli.
I dok neke firme primaju i šalju podatke poštom, druge kompanije imaju intimniji odnos sa pacijentima.
«Uzimamo u obzir čitavu medicinsku istoriju pacijenta, ali ih ne ostavljamo sa nerazumljivim genetskim podacima. Oni uvek mogu da dođu i da nam postave dodatna pitanja, savetujemo im da sami pronađu što više informacija, a mi im nudimo plan vežbi, način na koji bi trebalo da se hrane, a sve u zavisnosti od toga koje su im sfere interesovanja,» objašnjava Vitli.
Međutim tu su i brige vezane za sve brži razvoj genetike, kao što je npr. da i dalje postoji previše nepoznanica kako bi svaka analiza bila upotrebljiva onoliko koliko to izgleda na prvi pogled.
«Još uvek ne znamo dovoljno o genima i njihovoj ulozi u oboljenima. Otkrili smo funkcije nekih gena, ali sigurno postoji još hiljade neotkrivenih, i to je kao da znate nekoliko karata i da na osnovu njih pokušavate da predvidite kako izgleda čitav špil,» zaključuje dr Kavalijer.
On dodaje da je zabrinut time što neki ljudi mogu da naškode svom zdravlju ukoliko otkriju da nemaju predispoziciju prema određenoj bolesti, ali da isto tako mogu da brinu bez razloga ukoliko saznaju da imaju velike šanse da obole od neke ozbiljne bolesti.
Genetički test košta od jedne do dve hiljade američkih dolara. I dok neki tvrde da je cena previsoka za takvu vrstu informacije koja ne može da promeni nečiju medicinsku sudbinu, drugi smatraju da je znanje o tome šta ih može zadesiti u životu - neprocenjivo.