U ratu u Iraku, koji traje već pet godina, do sada je poginulo ili je ranjeno više hiljada američkih vojnika i iračkih civila. Rat je i finansijski mnogo koštao Sjedinjene Države, ali utvrđivanje tačne cene je politički veoma osetljivo pitanje.
Kontroverza u vezi sa ratom u Iraku dobila je novu dimenziju, nakon što su ekonomisti i političari izrazili sve veću zabrinutost o tome koliko američka invazija u stvari košta poeske obveznike. Ekonomisti međutim ističu da je teško utvrditi tačnu cifru. Takođe postoji duboko neslaganje u vezi sa stvarnim troškovima rata. Džozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, kaže da je već premašena cifra od hiljadu milijardi dolara i da će ona verovatno porasti na tri hiljade milijardi ili više.
«Reč je o našoj konzervativnoj proceni ukupnog troška rata. To uključuje ono što smo već potrošili i što ćemo potrošiti u budućnosti za pomoć invalidima i zdravstvenu zaštitu veterana. 40 odsto vojnika vratiće se kući sa određenom vrstom invaliditeta i mnogima će biti potrebna doživotna pomoć,» ističe Stiglic.
Druge procene, poput one koju je uradila kongresna kancelarija za budžet, su niže. Međutim svi su saglasni da će rat koštati najmanje hiljadu milijardi dolara, što je zapanjujuća cifra koju je teško prihvatiti. Gledano iz vremenske perspektive, ukoliko bismo se vratili u prošlost za hiljadu milijardi sekundi, našli bismo se u preistorijskom dobu pre 31 hiljadu 688 godina.
To se značajno razlikuje od procena Bušove administracije pre invazije 2003. Tadašnji sekretar za odbranu Donald Ramsefld je gostujući na televizijskoj mreži ABC kategorički odbacio sve procene troškova rata koje su bile u suprotnosti sa zvaničnom, koja je tada bila 50 milijardi dolara. Na komentar novinara da postoje procene da će rat koštati do 300 milijardi dolara, Ramsfeld je kazao da su u pitanju gluposti.
Sada se postavlja pitanje zašto su prvobitne procene bile toliko pogrešne. Stiglic i ostali analitičari kažu da je glavni razlog to što Bušova administracija nije očekivala da rat traje ovoliko dugo.
“Oni su verovatno mislili da će im najveći problem u Iraku biti da uklone vence koje bi građani stavljali oko vrata naših vojnika oslobodioca,” kaže Stiglic.
Bela kuća ne dovodi u pitanje nove Stiglicove procene, ali portparol Dejna Perino ističe da je zbog trenutnih okolnosti teško predvideti buduće troškove rata. Drugačije procene još više podstiču stalnu debatu u vezi sa budućim troškovima, dok rat i dalje traje. Piter Oržag, direktor nevladine kongresne kancelarije za budžet kaže da su Stiglicove procene visoke zato što ne uzimaju u obzir samo direktne troškove za savezni budžet.
«U pitanju je drugačiji, mnogo širi koncept računanja troškova. Ja sam Stiglicov prijatelj i saradnik, ali moram reći da postoji dosta kontroverze u vezi sa tim konceptom.»
Oržag ističe da Stiglic naročito preuveličava troškove zdravstvene zaštite za veterane iz Iraka i Avganistana.
Stiv Kozijak, analitičar u centru za strateške i budžetske analize, smatra da plaćanje kamata na dodatni dug izazvan ratom, takođe doprinosi višim procenama.
«Mi vodimo ovaj rat tako što pozajmljujemo novac kako bimo platili za operacije. To se razlikuje od vojnih operacija u prošlosti kada smo često povećavali poreze i ukidali druge programe kako bismo ih platili. I ti troškovi plaćanja kamata mogu biti veliki. Reč je o stotinama milijardi dolara u narednih deset godina,» kaže Kozijak.
Porodice vojnika već su platile visoku cenu, u izgubljenim ili uništenim životima njihove dece. Ekonomski teret rata u Iraku će, kako ističu analitičari, verovatno nositi i buduće generacije.