U detaljnom osvrtu na globalizaciju organizovanog kriminala, pisac i novinar Miša Gleni – koji živi u Londonu - tvrdi da su pad komunizma i liberalizacija međunarodnog finansijskog tržišta, uspostavili zlatno doba za prekogranični kriminal. Koleginica Ivana Kuhar je razgovarala sa autorom knjige Mekmafija: putovanje kroz globalno kriminalno podzemlje.
Nova knjiga Miše Glenija «Mekmafija: putovanje koz globalno kriminalno podzemlje», vodi čitaoca na zaprepašćujuće putovanje kroz međunarodni kriminal bez granica. Pisac objašnjava da je pad istočnoevropskog komunizma «jedinstveni najvažniji događaj koji je doveo do eksponencijalnog rasta organizovanog kriminala u svetu u protekle dve decenije». Smrt komunizma je iscrpela fondove koji su obezbeđivali životni stil elite, uključujući i tajnu policiju.
«S propašću države i slabljenjem ekonomije po ogromnoj stopi, dovođenje na ulicu hiljada razdraženih ljudi – čija specijalnost obuhvata praćenje, ubijanje i stvaranje podzemnih mreža – nije bilo mudro», kaže Gleni.
Raspad bivše Jugoslavije i uvođenje sankcija, doveli su do stvaranja krijumčarskih puteva koji su danas «glavna tranzitna zona za zabranjenu robu i usluge iz celog sveta kojima je odredište Evropska unija», ističe Gleni.
«Kada je 1991. svim bivšim jugoslovenskim republikama uveden embargo na oružje, u roku od nekoliko dana su uspostavljeni kanali za upućivanje oružja najpre u Hrvatsku, a potom u Bosnu i Hercegovinu... Ti kanali su ubrzo dopunjeni postojećim kanalima za transport droge, naročito heroina... A onda se pojavila i nova roba – krijumčarene su žene, kojima je Zapadna Evropa preplavljena, ili cigarete, naravno neoporezovane», objašnjava Gleni.
Ovaj specijalista za Balkan kaže da je do kraja 1990-ih, 30 odsto cigareta koje su se prodavale u Britaniji bilo ilegalno. Gleni tvrdi da su tokom 1990-ih kriminal i politika na Balkanu bili neumitno spojeni.
«Sve je to činjeno u dosluhu svih vođstava u bivšoj Jugoslaviji, jer su ona na taj način finansirala rat. Tako su finansirana paravojna dejstva, tako su oligarsi koji su se pojavljivali, ličnosti kao što je Arkan, finansirali svoje imperije», kaže Gleni.
Liberalizacija međunarodnih finansijskih i berzanskih tržišta je takođe doprinela brzom širenju transnacionalnog kriminala krajem 20. stoleća. Bivša komunistička tržišta su se otvorila, kaže Gleni, kriminalci iz celog sveta su se ujedinili u interkontinentalne mreže i redovno se sastajali da bi uspostavili nove koridore za krijumčarenje oružja, droge i ljudi širom Evrope i Bliskog istoka. Gleni ističe da u svetu globalne organizovane pljačke ne postoje tradicionalna mržnja i nacionalistički konflikti. Bivši glavni dopisnik BBC-ja za Centralnu Evropu kaže da su oligarsi od 1990. do 2000, nezakonito zaradili 200 do 300 milijardi dolara od ruskih energetskih rezervi. Vladimir Putin je vratio ruskoj državi značaj moćnog arbitra u ruskoj ekonomiji, kaže Gleni.
«Imam utisak da uticaj gangstera u Rusiji u ovom trenutku opada. Veliki deo aktivnosti koju su prethodno obavljali gangsteri, sada preuzima država, naročito u vidu KGB-a», kaže Gleni.
On dodaje da oligarsi koji se suprotstave Putinovoj vlasti završavaju u zatvoru ili egzilu. Ipak, Gleni vidi i nagoveštaje pozitivne promene u Rusiji.
«Najmoćnije ličnosti koje su sasvim određeno bile povezane sa organizovanim kriminalom u energetskom sektoru, u proteklih šest meseci su uhapšene ili uklonjene.»
Prema Glenijevoj proceni, na transnacionalni globalni kriminal sada otpada petina globalne trgovine. Sajber zločini i falsifikovanje su sada sektori koji najbrže rastu u sve raznolikijoj globalnoj sivoj ekonomiji. Miša Gleni u Sjedinjenim Državama promoviše svoju novu knjigu «Mekmafija: putovanje kroz globalno kriminalno podzemlje», a pre nekoliko dana je bio gost Saveta za spoljnopolitičke odnose u Vašingtonu.