Britanski astrofizičar Stiven Hoking poznat je po svojim istraživanjima o granicama svemira i takozvanim crnim rupama. Hoking se takođe snažno zalaže za lansiranja letelica sa ljudskim posadama ka udaljenim delovima našeg, solarnog sistema.
Iako je od detinjstva paralizovan i vezan za invalidsku tolicu, 66-godišnji naučnik, Stiven Hoking, pre godinu dana obukao je letački kombinezon i poleteo u avanturu koju je oduvek priželjkivao. Dok je avion leteo po paraboličnoj putanji, na visini od gotovo deset hiljada metara, Hoking je lebdeo u bestežinskom stanju.
”Bilo je fantastično. Nulta gravitacija je divna. Mogao bih da ostanem u njoj mnogo duže. Svemire, evo me, dolazim!“
Govoreći uz pomoć sintisajzera za glas, jer mu je urođeni neurološki poremećaj oduzeo stanje govora, Hoking je pokušao da svoje oduševljenje prenese studentima Univerziteta Džordž Vašington, na skupu povodom 50. godišnjice NASE. On se založio za novu eru svemirskih istraživanja, koju je uporedio sa Kolumbovim otkrićem Amerike 1492. godine.
”Širenje u svemir imalo bi još dublji efekat. Potpuno bi promenilo budućnost ljudske rase i možda odredilo da li ćemo uopšte imati budućnost.“
Hoking predlaže osnivanje baze na mesecu u roku od 30 godina, spuštanje na Mars u roku od 50, a let do drugih planeta našeg sistema u roku od 200 godina. On kaže da bi ta nastojanja dala programu svemirskih istraživanja nov osećaj svrsishodnosti.
”Novi interes za svemir povećao bi ugled nauke među ljudima. Mali značaj koji se pridaje nauci i naučnicima ima ozbiljne posledice. Živimo u društvu na koje nauka i tehnologija sve više utiču, dok se istovremeno sve manji broj mladih opredeljuje za naučna zvanja.“
Što se tiče života na drugim planetama, Stiven Hoking kaže da postoje tri mogućnosti: da je naša planeta jedina pogodna za život, da i na drugim planetama ima života ali da je primitivan, i da je civilizacije bilo i drugde, ali da se ona samouništila.
”Nadajmo se da ovo treće nije razlog zbog kojeg nismo primili nikakav signal. Lično, dajem predsnost drugoj mogućnosti, da je primitivan život relativno čest, ali da su inteligentna bića veoma retka. Neki kažu da ih još nema ni na zemlji.“
Opstanak ljudi, istakao je Hoking, zavisi od vitalnih resursa kao što su vazduh, voda i energija. U poluprečniku od 30 hiljada svetlosnih godina oko zemlje ima oko hiljadu zvezda. Ako samo jedan odsto tih zvezda ima neku planetu veličine zemlje, to znači da imamo deset kandidata za novi svet, kaže Hoking.
”Civilizacija je počela pre 10 hiljada godina, a stopa tehnološkog razvoja neprestano se ubrzava. Ako želimo da ta civilizacija opstane još milion godina moraćemo da krenemo u nova istraživanja.“
Hoking kaže da traganje za novim svetovima možda neće rešiti probleme na zemlji ali da bi nam to pomoglo da te probleme počnemo da gledamo iz drugog ugla.