U ljudskoj prirodi je da se povezuje i podržava druge slične sebi – na osnovu rase, etničke pripadnosti, religije, pola i drugih faktora. U ovom segmentu serije Kako Amerika bira, novinar Glasa Amerike Džefri Jang istražuje uticaj takozvane politike identiteta.
Predsednički pretendent Barak Obama izašao je na primarne izbore Demokratske partije u Južnoj Karolini u januaru, u trenutku kada su istraživanja javnog mnjenja pokazivala da će on biti izbor za oko 60 odsto Afroamerikanaca iz Demokratske stranke u toj državi. Medjutim, izlazne ankete su tog dana pokazale da je senator Obama dobio više od 80 odsto njihovih glasova. Politički analitičari kažu da su te cifre bile rezultat takozvane politike identiteta.
Ljudska težnja ka identifikovanju s ljudima koji dele naše osobine, ima direktan uticaj na glasačku kutiju, kaže profesor Mark Rom sa Džordžtaunskog univerziteta.
«Politika identiteta je kada neko glasa za odredjenu osobu zbog njene rasne, polne ili etničke pripadnosti – nečega sa čime može sam da se poistoveti i želi da to vidi kod kandidata», kaže profesor Rom.
Analitičari ukazuju da je politika identiteta došla u prvi plan u Južnoj Karolini, kada je bivši predsednik Bil Klinton uporedio Obaminu istorijsku kandidaturu sa prethodnom predsedničkom kandidaturom jednog Afroamerikanca.
«Džesi Džekson je pobedio u Južnoj Karolini dva puta, 1984. i ‘88. i imao je veoma dobru kampanju. I senator Obama ima ovde dobru kampanju», rekao je bivši predsednik.
Obama je prvi Afro-amerikanac koji demonstrira široku privlačnost za sve rase. Veliki broj afro-američkih glasača je osetio da će Klintonova opaska oslabiti Obaminu kandidaturu i možda udaljiti one koji nisu Afro-amerikanci, kaže Dejvid Bositis, analitičar u nezavisnom Združenom centru za političke i ekonomske studije.
«Kada se rasna pripadnost koristi u kampanji radi podsticanja belih glasača, većina afroameričkih kandidata prikazuje sebe i svoju politiku i ponaša se u skladu sa politikom Afro-amerikanaca», kađe Bositis.
Politika identiteta je umešana i u kampanje ostalih predsedničkih kandidata. Senatorka Hilari Klinton je prva žena koja ima ozbiljnu šansu da osvoji nominaciju svoje stranke. Mnoge žene demokrate, posebno njene vršnjakinje srednje generacije, prihvatile su ovu istorijsku priliku, ističe profesor Mark Rom.
«Američke žene su veoma dugo čekale na priliku da glasaju za nekoga koji je isti kao one - za predsednika», kaže Rom.
Kandidat Republikanske partije Džon Mekejn koristi nešto što pojedini posmatrači nazivaju drugačijom formom politike identiteta – takozvano širenje snažnih uverenja. Mekejnov predizborni spot poziva glasače koji vide nacionalni ponos, bezbednost i vojnu moć, kao nešto najvažnije.
«Politika je umetnost pretvaranja nemogućeg u moguće», kaže Hilari Klinton.
Kritičari politike identiteta kažu da je ona često politika podele. Medjutim, ako kandidati i njihove partije zahvaljujući njoj mogu da steknu prednost, oni će je i koristiti.