Predsednik Buš putuje u Evropu s ciljem da ojača američko-evropske veze

Manje od mesec dana posle povratka sa Bliskog istoka, američki predsednik Džordž Buš ponovo putuje u inostranstvo, ovog puta u Evropu.

Predsednik će voditi razgovore sa liderima Evropske unijei posetiti prestonice ključnih saveznika: Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije. Moglo bi se reći da se radi o oproštajnoj turneji Džordža Buša. Kako se njegov drugi mandat približava kraju, predsednik Buš obilazi evropske prestonice – naglašavajući važnost trans-atlantskih odnosa. Te veze su bile zategnutije tokom većeg dela njegov predsednikovanja, najviše zbog rata u Iraku. Napetost se javila još tokom priprema invazije, a malo je popustila tek u poslednjih nekoliko godina.

Otkad je predsednik Buš započeo svoj drugi mandat, Bela kuća je učinila dodatne napore da concertedribliži Evropljanima. Predsednikova poruka glasi da je više onoga što ujedinjuje nego što deli Evropu i Ameriku.

"Savez Evrope i Severne Amerike je glavni oslonac naše bezbednosti. Naša velika trgovinska razmena je jedan od pokretača svetske ekonomije. Naš primer ekonomske i političke slobode daje nadu milionima koji su izmučeni siromaštvom i represijom", rekao je predsednik Buš.

Predsednik Buš je posetio Evrope tri puta u prvih 12 meseci svog drugog mandata, a u februaru 2005. postao je prvi američki predsednik koji je kročio u sedište Evropske unije u Briselu.

"Naše snažno prijateljstvo je od ključne važnosti za mir i priosperitet širom sveta i nijedna privremena debata, nijedno neslaganje između vlada, nijedna sila na zemlji neće nas podeliti", rekao je američki predsednik.

Cilj je bio promeniti ton, umanjiti ogorčenost zbog rata, tvrdi Džon Kej Glen, rukovodilac prgrama za inostranu politiku u Nemačkom Maršalovom fondu u SAD.

"Ono štop smo tokom poslednjih par godina videli na neki način možete da posmatrate kao vid džentlmenskog dogovora da se ne razgovara o Iraku. I umesto toga, trans-atlantski odnosi su prilično ojačali zahvaljujući viziji neke vrste globalne agende – kakvi nas izazovi očekuju? A ta lista je prilično impresivna", ističe Džon Kej Glen.

Na njoj se nalazi Iran, jačanje Kine i Rusije, i naravno ekonomija – posebno trgovina. Kada je reč o Iranu, predsednik Buš prihvatio je diplomatsku inicijativu Nemačke, Francuske i Britanije.

"SAD i Evropa retko imaju velika i duboka neslaganja, kakvo je postojalo u slučaju Iraka. Svakako da je bilo žalbi u vezi sa nedostatkom konsultacija i korodinacije, da budem određen, kada je reč o pitanju Bliskog istoka. Međutim, sada izgleda da su odnosi SAD i Evrope na prilično funkcionalnom, prilično radnom nivou i da su uspešni koliko je to moguće", dodaje Glen.

Tokom poslednjih godina svog drugog mandata predsednik Buš bio je svedok dolaska na vlast nove grupe evropskih lidera, koji su nagovestili veću želju da sarađuju sa SAD. Angela Merkel iz Nemačke i Nicholas Sarkozy iz Francuske uneli su veliku promenu, tvrdi dugogodišnji novinar Redžinald Dejl.

"Sarkozi se čak kandidovao na izborima sa nadimkom 'Amerikanac' i nije krio činjenicu da želi da popravi odnose dve zemlje, i ne samo to, već da gaji neskriveno divljenje prema SAD", kaže Dejl i dodaje da privrženost SAD možda daje rezultate.

"Celokupna klima u Evropi se pomerila u pozitivnom smeru ako posmatrate iz ugla predsednika Buša. Pa čak vidimo i nešto manju pojavu anti-amerikanizma u Evropi na nivou stanovništa", ističe Dejl.

Poboljšanje imidža SAD, prema nekim istraživanjima javnog mnjenja u Evropi je neznatno, ali realno. Stručnjaci smatraju da je delom za to zaslužna i mogućnost da dođe do promene u Beloj kući, s obzirom da se Amerikanci pripremaju da izaberu novog predsednika. Međutim, Dejl, koji je sada analitičar pri Centru za strateške i međunarodne studije ovde u Vašingtonu, kaže da bi razlog mogao da bude i sve prihvaćenija ideja da dve strane ne mogu jedna bez druge.

"Odnosi Evrope i SAD biće apsolutni ključ za rešenje svih problema 21. veka. Gde drugo SAD da traže saveznike nego u Evropi. To mora da bude Evropa", naglašava Dejl.

On zaključuje da uprkos fundamentalnim problemima, Amerikanci i Evropljani dele osnovne vrednosti, kao što su vladavina zakona, demokratija i sloboda. Njihova veza je jedinstvena, kaže Dejl i ne liči ni na jednu drugu na svetu.