Iako su vlada i istraživači zaustavili većinu kliničkih ispitivanja vakcine protiv side, istraživački institut u Baltimoru nastavlja da radi na najsmrtonosnijem virusu našeg vremena. Probe vakcine zaustavljene su krajem prošle godine kada se ispostavilo da lek nekim ljudima povećava rizik od dobijanja bolesti. Naučnici iz Instituta za ljudsku virologiju vredno rade na pronalaženju vakcine.
«U ovoj laboratoriji mi ispitujemo odgovor domaćina na HIV infekciju koji može da ograniči i potencijalno predupredi infekciju».
Alfredo Garzino, profesor istraživač u Institutu za ljudsku virologiju u Baltimoru, nastavlja da u laboratoriji ispituje HIV i sidu. Nakon što je većina proba na ljudima vakcine protiv side zaustavljena, suosnivač instututa kaže da se on i ranije protivio testovima na ljudima. Doktor Robert Galo kaže da ni jedna od vakcina koja je testirana nije spremna za upotrebu.
«Bili smo toliko brzi da radimo klinička ispitivanja i toliko spori da se usredsredimo na napore kako bi dobili odgovore na najvažnija potrebna pitanja, pre nego što dobijemo uspešnu vakcinu.»
Galo dodaje da je samo želja da se nešto proba dovela do testiranja nove vakcine za koju je većina naučnika veoma dobro osetila da možda neće uspeti.
«To je povredilo polje na kojem radimo i tu nema sumnje. To je učinilo da su neki ljudi poželeli da zaustave finansiranje istraživanja vakcine, a to bi mogla da bude velika greška».
1984. godine doktor Galo je bio jedan od onih koji su otkrili retrovirus koji uzrokuje sidu. On je kasnije razvio test krvi kojim je moguće ustanoviti dijagnozu HIV-a u ranoj fazi. Galo kaže da se njegova istraživanja vakcine protiv side nastavljaju i da bi ona mogla da bude spremna za testiranje za jednu do dve godine. Ukoliko bude delovala, kaže on, biće potrebne godine pre nego što bude dostupna javnosti.
«Mislim da bi to moglo da se dogodi za nekih 8 do 12 godina».
U medjuvremenu, Galo ističe da će institut nastaviti sa svim svojim istraživanjima na HIV-u i sidi. Skoro 40 miliona ljudi trenutno živi sa tom bolesti. Institut testira, trenira i savetuje oko 200 hiljada ljudi u Africi i na Karibima. U Baltimoru, u sedištu instituta, hiljade se tretiraju dnevno. Džudit Šo Meknajt inficirana je pre 17 godina.
«Verovala sam svom partneru. Nismo imali potrebnu zaštitu i ja sam danas bolesna».
Džuditin partner tokom dvadeset godina i otac njene jedine kćerke, umro je od side pre više godina, ostavljajući nju samu i inficiranu. Ona kaže da je posle dugog teškog vremena potražila pomoć i da ju je pronašla. Ona sada radi na prijemnom odeljenju klinike u Baltimoru koja je deo instituta gde se tretira blizu 4 hiljade HIV pacijenata. Pored toga što je HIV pozitivna, Džudit Šo Meknajt takodje je preživela rak. Ona kaže da je počela da uzima lakove za sidu kada je osetila da je bolesna. Ali lekovi imaju sporedne efekte.
«Kada počnete da uzimate antiviralne lekove, morate da ih uzimate prema pravilima i to svaki dan. Govorimo o nečemu što morate da uzimate do kraja života».
Kao i Džudit, milioni ljudi širom sveta sada zavise od dnevnih tretmana, dok ne bude pronadjeno stalno rešenje. I dalje, Svetska banka navodi da u podsaharskoj Africi ima šest novih slučajeva HIV-a na svaku osobu koja počne da dobija antiretroviralnu terapiju.