Južnoafrička proizvodnja vina utrostručena tokom protekle decenije

Južnoafrička Republika proizvodi vino od kako su se prvi Evropljani tamo naselili pre 350 godina. Tokom protekle decenije, ta industrija je postala više orijentisana na izvoz i utrostručila proizvodnju postavši deveta na svetu. Uprkos tom naprektu, neki južnoafrički proizvodjači vina žele da njihovi biznisi ostanu mali i prave takozvana butik vinaizrazitog karaktera. Novinar Glasa Amerike Skot Bob izveštava iz jedne takve vinarije u Brejdivilu, 250 kilometara severoistočno od Kejptauna.

Tek je svanulo u južnoafričkoj oblasti Klajn Karu. Ovo je kraj sezone i druge vinarije su već ubrale svoje groždje. Medjutim, Majer Džubert, pripadnik treće generacije vlasnika vinarije Džubert Trejdau, više voli da sačeka do poslednjeg momenta, kad je groždje sočnije.

«Veoma zrelo. Vidite kako kožica puca. Seme je divno braon. Da, da slatko je. Ali, treba nam i aroma, a ne samo slatkoća.»

Ovaj vinograd daje groždje već više od 70 godina. Medjutim, Majer Džubert je počeo da proizvodi vino tek pre devet godina nakon kursa u Kaliforniji. On koristi stare metode iz Francuske za proizvodnju svojih butik vina.

«Kada groždje stigne, osnova, fermentacija je prirodna: bez filtriranja, u francuskoj buradi od hrastovine. Nama prednost pruža kombinaciju mnogih malih stvari, ali uglavnom je u pitanju atmosfera.»

Džubert uzgaja groždje na 40 hektara zemlje koja se navodnjava. Breskve i kruške se uzgajaju na drugih 100 hektara. Njegove krave daju mleko za jednu lokalnu mlekaru i djubrivo za njegove vinograde. Sve se uzgaja na organski način.

Mašina koja se koristi za uklanjanje peteljki i semenjastara je 70 godina. Vinarija proizvodi 20 hiljada litara vina godišnje, što je mali delić industrije vredne dve milijarde dolara koja proizvodi 700 miliona litara godišnje i upošljava 250 hiljada ljudi.

Rezervoari od nerdjajućeg čelika su moderni i čisti mada je metod gnječenja groždja ručni. Nakon nekoliko dana u rezervoarima groždje se presipa u 40 godina staru mašinu koja će zatim iscediti sok.

Džubertov sin, Andreas će izgleda naslediti biznis.

Iscedjeni sok se potom pumpa u kontejnere na oko jednu nedelju tokom kojeće se spustiti i odvojiti talog. Vino sazreva oko 18 meseci u hrastovoj buradi.Džubert redovno proba svaki deo. Kada je vino spremno, ono se puni u flaše i odlazi na inspekciju kod odbora za licencu. Porodična radnja prodaje vino, proizvode od voća sa farme i ukusne obroke. Ljubitelji vina mogu da ga isprobaju i potom kupe flašu za oko deset dolara.

Džubert kaže da je jedan od najvećih izazova prodaja vina po ceni koja je razumna, ali im omogućava da ostanu u biznisu. Atmosfera je bitna za njegovu prodaju:

«Mi smo različiti zato što ovde vlada odredjeni duh, odnosno atmosfera koja nas čini jedinstvenim. Kada vozite kroz Južnoafričku Republiku stižete u malo mesto koje ima svoj sopstveni karakter. Kombinacija mnogih malih stvari nam daje prednost, ali uglavnom u pitanju je atmosfera,» ističe Majer Džubert.