Suđenje Radovanu Karadžiću, mora da pokaže javnosti u Srbiji da je rad haškog tribunala nepristrasan i zasnovan isključivo na nepobitnim dokazima krivice optuženika - kaže u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike - Ričard Diker, direktor Programa za međunarodnu pravdu organizacije Hjuman rajts voča.
Po rečima Ričarda Dikera hapšenje Radovana Karadžića pruža priliku za preživele najtežih ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini dođu do pravde. Međutim, dodaje Diker od bitne je važnosti da suđenje Karadžiću bude pravedno do poslednjeg detalja.
«To konkretno podrazumeva da gospodin Karadžić sam odredi ko će će da ga brani i da taj ko ga bude branio ume da pripremi rigoroznu odbranu. Jer, ako suđenje bude manjkavo neće biti ostvarena pravda u punom smislu. Svi želimo da Karadžić bude priveden pred lice pravde, ali mora da mu bude omogućeno da se brani što bolje može.»
Haški tribunal ne bi smeo da ponovi greške iz Miloševićevog suđenja, upozorava Diker. On smatra da su haške sudije iz želje da pokažu pravičnost tribunala izlazili u susret svakom Miloševićevom zahtevu i time doprineli da suđenje bivšem predsedniku Srbije bude razvučeno. Takođe je veoma, važno kaže Diker da optužnica protiv Karadžića bude svedena na samo nekoliko najtežih zločina.
«Mislim da je prva lekcija koju treba primeniti u procesu protiv Karadžića da tribunal bude usredsređen na zločine za koje postoje čvrsti dokazi, umesto na širok spektar ratnih prestupa za koje ili ne postoji dovoljno dokaza ili bi nepotrebno odužilo proces pred tribunalom. Zločini protiv čovečnosti, zločin genocida su po definiciji zločini u kojima strada masovan broj ljudi i čije dokazivanje iziskuje materijalne dokaze sa više mesta zločina. Sve to zahteva puno vremena, stoga je veoma važno da optužnica ne bude rasplinjena.»
Naš sagovornik dalje kaže da Karadžiću ne treba dozvoliti da upotrebljava tribunal kao forum za propagande govore namenjene domaćoj javnosti, kao što je to činio Milošević.
«Postoji trenutak kada argumentacija protiv krivične optužnice počne da liči na političke izjave i političku odbranu. Mislim da sudije treba da prate budno da se odbrana tiče optužnice, a ne bude pokušaj da se menja istorija.»
Diker se ne slaže sa kritikama nekih skeptika, koji smatraju da suđenje Karadžiću sa zakašnjenjem od 14 godina neće privući dovoljno pažnje u Srbiji, naročito kod mnogih mladih ljudi. On tvrdi da će rezultat suđenja u kojem će tužilaštvo i odbrana davati svoje najčvršće dokaze stvoriti verodostojnu sliku onog što se zaista događalo u ratu u Bosni i Hercegovini. Diker takođe kaže da sve dok Ratko Mladić ne bude uhapšen ta slika ipak neće biti potpuna.
«Smatram da je saradnja koju sada pruža vlada Srbije bez presedana i mora da bude nastavljena kako bi i Ratko Mladić bio uhapšen i stao pred lice pravde pored Radovana Karadžića. Pri tom mislim da bivša vlada i bivši premijer Vojislav Koštunica treba da objasne kako srpskoj tako i međunarodnoj javnosti koliko su i otkada su znali gde se nalaze Karadžić i Mladić, jer smatram da je do njihovog hapšenja moglo doći mnogo ranije.»
Ričard Diker, direktor Programa za međunarodnu pravdu organizacije Hjuman rajts voč, pratiće suđenje Karadžića iz Haga, odakle je pratio i haški proces Slobodanu Milošević.