Južna Osetija, kao i druga gruzijska oblast, Abhazija, proglasile su nezavisnost od Gruzije sredinom devedesetih. Gruzijski predsednik, Mihail Sakašvili, obećao je da će obe teritorije vratiti pod gruzijsku kontrolu.
Napetost između Gruzije i Rusije rasla je godinama, dok je Moskva produbljivala ekonomske, trgovinske i političke veze sa secesionističkim oblastima. Do nagle eskalacije došlo je proteklih nekoliko meseci, tokom kojih su Moskva i Tbilisi preduzeli niz vojnih mera u regionu. Ruski vojni avioni nadletali su to područje, a ruskim kopnenim snagama poslata su pojačanja. Tbilisi je odgovorio slanjem bespilotnih osmatračkih letelica iznad secesionističkih oblasti.
Sabina Frejžer je saradnica Međunarodne krzine grupe, sa sedištem u Briselu.
"Strane u ovom konfliktu već par godina sprovode igru mačke i miša i već nekoliko puta su jedna drugu gurnule do ivice sukoba, ali bi se uvek uzdržale. Na žalost, ovoga puta se to nije dogodilo pa smo postali svedoci obimne vojne ofanzive širom Južne Osetije."
Sabina Frejžer je pozvala obe strane da obrate pažnju na humanitarnu situaciju u tom području. Slično je izjavila predstavnica Ujedinjenih nacija, Mišel Montas, koja je opisala uslove u Južnoj Osetiji, onako kako ih je preneo jedan funkcioner Visokog komesarijata UN za izbeglice.
"Član osoblja UNHCRa u tom području izvestio je da je veliki broj zgrada i kuća razoren i da se ulicama kreće samo vojno osoblje. Vlada nestašica vode. Transport je većinom obustavljen, a u prodavnicama je sve manje hrane."
Analitičari, kao što je Džejson Lajal, sa Univerziteta Prinston, kaže da - ako sukob preraste u istinski rat između Gruzije i Rusije - Tbilisi ima malu šansu da pobedi.
"Rusija ima oko 100 hiljada vojnika u tom regionu, zbog Čečenije i drugih pobuna koje se odvijaju u susedstvu. Ako ovo bude dug rat, Gruzija će biti u velikim nevoljama jer su njene snage znatno manje - svega oko 27 hiljada vojnika, pa će se takođe osloniti na paravojne snage koje pokušava da reaktivira. Ali ako rat bude dug, Gruzija će biti u nevoljama."
Generalni sekretar NATOa, Jap de Hop Shefer, pozvao je sve strane da momentalno obustave oružane sukobe u Južnoj Osetiji i započnu direktne razgovore svih zainteresovanih strana. Slične pozive uputili su svetski lideri, u trenutku kada su ruski tenkovi i vojnici ulazili u secesionističku oblast Gruzije, pošto je Tbilisi pokušao da vojnom ofanzivom obnovi kontrolu nad Južnom Osetijom.
Predsedavajuća članica Evropske unije, Francuska, saopštila je da ulaže napore da se uspostavi prekid vatre, istovremeno izražavajući podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Gruzije. Članovi Saveta bezbednosti UN takođe su se sastali u nastojanju da spreče dalje krvoproliće. Analitičari kažu da bi međunarodna zajednica sada morala brzo da reaguje, najpre radi obezbeđivanja prekida vatre, a zatim radi ozbiljnih nastojanja da se reši naizgled nerešivo pitanje: šta uraditi sa Južnom Osetijom i Abhazijom.