U predsedničkoj kampanji 2008, rasa je postala važna tema. Republikanski senator Džon Mekejn – po svemu sudeći predsednički kandidat svoje stranke - nedavno je optužio demokratskog rivala senatora Baraka Obamu da eksploatiše tu temu. Nekoliko ispitivanja javnog mnjenja sugeriše da su Amerikanci podeljeni u pogledu rase uoči izbora u novembru, na kojima će Obama biti prvi Afroamerikanac koji je imenovan za kandidata jedne od dve glavne stranke. Kako na to gledaju glasači u urbanim, a kako u ruralnim sredinama i da li su spremni za crnog predsednika?
Demokratski senator Barak Obama bi mogao da postane prvi afroamerički predsednik Sjedinjenih Država. To bi bila prekretnica za zemlju kojoj je bilo potrebno da 1965. usvoji Zakon o glasačkim pravima da bi se ukinula ograničenja za crne glasače. Politički posmatrači kažu da je onog trenutka kada je Obama počeo svoju kampanju, pitanje rase postalo neizbežno. Samo nekoliko nedelja od početka nadmetanja sa Džonom Mekejnom, Obama je ustvrdio da Mekejn i drugi republikanci pokušavaju da zaplaše birače.
«Ono što će pokušati i što rade jeste da vas ubede da me se plašite. Jer on ne izgleda kao svi drugi predsednici na dolarskim novčanicama», rekao je Obama.
Mekejn je međutim optužio Obamu da pokreće pitanje rase.
«Rasa neće imati nikakvu ulogu u mojoj kampanji niti joj je tu mesto», rekao je Mekejn.
Rasprava o rasi i Obamina kandidatura su istakli razlike između glasača koji žive u urbanim i ruralnim sredinama.
Tokom primarne bitke Demokratske stranke sa senatorkom Hilari Klinton, Obama nije mogao da dobije većinu glasova birača iz bele radničke klase u ruralnim sredinama u nekoliko velikih država.
Glas Amerike je anketirao birače u Luistaunu u Pensilvaniji, ruralnoj zajednici koja po tradiciji podržava republikanske kandidate. Osamnaestogodišnja Elison Bab kaže da je skeptična u pogledu Obame.
«Ne mislim da je Amerika spremna za bilo šta novo. Prijatelji s kojima pričam misle da nismo spremni. Rekla bih da jednostavno treba da preskočimo ovo glasanje i nastavimo kao i obično sa belim starijim muškarcem», kaže ona.
U Frenklinu u Zapadnoj Virdžiniji, još jednom ruralnom mestu, Edvard Tolmen, urednik lokalnih novina, kaže da ljudi u ruralnim sredinama nisu spremni za Obamu.
«Ne verujem da je većina belih pripadnika radničke klase na ovom području spremna za to», kaže Tolmen.
Eksperti kažu da rasizam opstaje širom zemlje, a posebno u ruralnim zajednicama sa niskim primanjima u južnim i graničnim državama poput Misisipija i Arizone.
Kertis Gans je profesor na Američkom univerzitetu u Vašingtonu.
«Ono što znamo je da Obama ne može da pobedi u Alabami i Misisipiju i Lujzijani i verovatno Južnoj Karolini i Džordžiji. Ali i na područjima kao što je zapadna Pensilvanija, ili jugozapani Ohajo i još nekim, imate isti problem glasova belih radnika», kaže Gans.
Veliki gradovi su tradicionalno bili demokratska uporišta. Glas Amerike je razgovarao sa biračima u Njujorku, Majamiju i Los Anđelesu. Mnogi smatraju da su njihove zajednice naklonjenije Obami od ljudi u drugim delovima zemlje.
«Naročito u srednjim delovima zemlje ljudi i dalje imaju to nasleđe rasizma, a možda se radi i o podsvesnom odbijanju da glasaju za njega, mada oni ne misle da je to zbog toga», kaže Marija iz Majamija, dok birač iz Njujorka kaže da je živeo u Njujorku i Nju Džersiju i da veruje da Njujork i Nju Džersi mogu da glasaju za Obamu, ali dodaje da ne zna za druge delove Amerike.
Fu Kong, iz Los Anđelesa, misli da mu je situacija jasna.
«Rekao bih da su ovde u Americi ideje podeljene. Premda je bio potreban vek da bi se suzbila rasna diskriminacija, u raznim delovima Amerike ona i dalje postoji», kaže on.
Tomas Man iz Instituta «Brukings» nije u stanju da predvidi koliku će podršku Obama da izgubi zbog rasnih predrasuda.
«Ne znam da li je to dva odsto, šest odsto, osam odsto i da li se to odnosi na birače koji ionako nikada ne bi glasali za demokratske kandidate ili na demokrate koji neće da glasaju za demokratu zato što je Afroamerikanac», kaže Man.
Politički analitičari kažu da je Obama, bez obzira da li će pobediti u trci za Belu kuću i postati predsednik, već promenio politički pejsaž i prekinuo jednu od od najstarijih i najtvrđih američkih linija – liniju koja razdvaja crno i belo.