Majkl Kler, autor knjige: «Sile na usponu na sve manjoj planeti i nova energetska geopolitika» (Rising Powers, Shrinking Planet: The New Geopolitics of Energy), tvrdi da je kriza u Gruziji velikim delom rezultat novog – kako se izrazio – nadmetanja velikih sila oko bogatih energetskih izvora u Centralnoj Aziji i regionu Kavkaza.
«Reč je u krajnjoj liniji o kontroli protoka energenata iz kaspijskog regiona ka Zapadu i izgradnji naftovoda i gasovoda u Gruziji, putem kojih se taj protok ostvaruje. Sjedinjene Države su želele da obezbede gruzijsku energetsku infrastrukturu i zbog toga su planirale da prošireni NATO uključi i Gruziju. To je, naravno, zabrinulo i naljutilo Rusiju.»
Energetski potencijali Gruzije su mali, ali ona ima strateški važan položaj između ogromnih energetskih izvora u Azerbejdžanu, Kazahastanu i Turkmenistanu i krupnih evropskih potrošača energije, kaže Kler.
«Rusi bi voleli da isporuku energenata iz Centralne Azije isključivo vrši ruska kompanija Gazprom, dok Sjedinjene Države i zemlje Evropske unije traže alternativne maršrute na liniji Azerbejdžan-Gruzija-Turska. To je srž spora. Rusija ne želi izgradnju alternativnog sistema gasovoda i naftovoda. Mislim da je to glavni razlog što Moskva podržava separatističku Abhaziju i Južnu Osetiju, jer odatle može da kontroliše pomenutu energetsku infrastrukturu.»
Rusija je to ovih dana i postigla, smatra Kler.
«Rusi su uništili gruzijsku vojsku, čiju su izgradnju Sjedinjene Države pomagale, i čiji je konkretan zadatak bio da obezbedi energetsku infrastrukturu zemlje. Očigledno je da gruzijske snage taj posao nisu bile u stanju da obave tokom ruske intervencije. Gruzija je dakle ovih dana znatno oslabljena, dok Rusija može da odseče naftovod kad god to želi.»
Po rečima našeg sagovornika, Moskva nije zabrinuta zbog negativnog reagovanja Zapada.
«Ne verujem da je Rusija suviše zabrinuta, jer ona obezbeđuje Evropi oko 25 odsto njenih ukupnih potreba u energentima. Evropa jednostavno ne može bez ruskih energenata, jer bi to zaustavilo njenu ukupnu privredu. Evropljani stoga ne mogu baš mnogo toga da preduzmu. Međutim, takođe verujem da dve strane imaju zajednički interes da prevaziđu sadašnji spor i mislim da će, kada se bude slegla prašina, iza zatvorenih vrata naći odgovarajuće rešenje.»
Kina, još jedan veliki svetski potrošač energije, je takođe zainteresovana za sudbinu rezervi nafte i prirodnog gasa u Centralnoj Aziji, navodi Kler.
«Kina je do sada u okviru Šangajske organizacije za saradnju pomagala Rusiju u nastojanju da Sjedinjene Države istisne iz regiona. Mislim da Peking prećutno podržava stav Moskve da Amerika ne bi trebalo da ima značajniju ulogu u tom delu sveta. «
Najnoviji obrt u Gruziji, kaže Kler, još je jedan dokaz da je američka ekonomija isuviše zavisna od stranih izvora energije. Samo je pitanje vremena, dodaje on, kada će Amerikanci odlučiti da se u punoj meri usredsrede na alternativne energetske izvore.