U gradiću u državi Njujork na granici sa Kanadom, dve žene iz različitih kultura se udružuju da bi krijumčarile imigrante u Sjedinjene Države. Da bi to radile, one reskiraju život prelazeći starim automobilom preko zaleđene reke preko koje prevoze imigrante. Reditelj Kortni Hant je isplela ljudsku dramu o siromaštvu, kriminalu i požrtvovanju.
Rej Edi je naviknuta na siromaštvo. Medjutim, kada je suprug Troj ostavi pred sam Božić sa dvoje dece, počinje da očajava. Troj je odneo i ono malo novca koji su uštedeli za novu prikolicu. Rej ostaje bez ičega.
Ipak, Rej na poslu ne dobija povišicu. Zbog toga, kada sretne Indijanku Lilu - koja krijumčari imigrante preko granice - pridružuje joj se. Ali uz veliku strepnju.
Rediteljka Kortni Hant kaže da je njen film inspirisan istinitom pričom o krijumčarenju na severnoj američkoj granici, čiji su akteri žene.
«Nekada su to bile cigarete. Nekada droge i oružje. Ali znam da se oko 11. septembra, 2001, sve okrenulo prema imigrantima. Upoznala sam neke žene krijumčare. Ispostavilo se da su to majke, koje su jednostavno pokušavale da sastave kraj s krajem», kaže rediteljka.
Film baca novo svetlo na siromaštvo u Americi i pruža uvid u život Indijanaca u rezervatima. U njemu je prikazana kulturološka podela izmedju belaca i Indijanaca. Rej ima rezerve prema krijumčarenju stranaca u prtljažniku automobila. Lila je daleko velikodušnija. Ona smatra da je rezervat Mohavk, na obe strane reke, suverena država.
Misti Apam, indijanska glumica sa severozapadne obale Amerike, igra Lilu. Melisa Lio igra Rej Edi. Film je sniman na temeperaturama ispod nule. Dve žene su trpele hladnoću i zaista vozile preko zaleđene reke. Medjutim, Melisa Lio kaže da ju je najviše pogodilo siromaštvo koje je videla.
«To je zaprepašćujuće. Život u indijanskom rezervatu. To je rasizam koji se u ovoj zemlji ne spominje, u koji su uhvaćeni i Indijanci», kaže glumica.
Film se završava optimistički. Dve žene se sprijateljuju i pomažu jedna drugoj. Na posletku ispaštaju za ono što su radile, ali kroz to ispaštanje postaju bolja ljudska bića. Reditelj Hant je napravila realističnu dramu sa složenim likovima i dobrim dijalogom. Fotografija je izuzetno lepa. Širina zaledjene reke daje priči posebnu dimenziju. Ipak, Kortni Hant smatra da to nisu njene zasluge. Kaže da je jednostavno uključila kameru, a da je sve ostalo delo prirode.
