Otprilike 77 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama tokom naredne decenije treba da uđe u penzionersko starosno doba, ali se očekuje da će mnogi od njih dobrovoljno nastaviti da koriste svoju umešnost i iskustvo. Bolje zdravlje, produžen životni vek i želja da se oduže zajednici, neki su od razloga koji motivišu te dobrovoljce.

Sa 69 godina starosti i vekom rada i obaveza iza sebe, Roberta Gatmen sada radi samo ono što voli. Ona je dobrovoljac u nekoliko organizacija za zaštitu okoline. Danas pomaže u spasavanju drveća - što je zadatak koji je ispunjava.

"Apsolutno radim ono u čemu zaista uživam. Ovo je divno i u ovakvim volonterskim aktivnostima kombinujem mnoštvo svojih interesovanja", kaže ona.

Roberta Gatmen se penzionisala pre pet godina, kao autorka tekstova i urednica u jednoj naučnoj publikaciji. Posle nekoliko godina je osetila potrebu da se aktivira i oduži. Ona danas pomaže u čišćenju korova, đubrenju i zalivanju zelenila u ovom parku pored reke Anakostije, u američkoj prestonici.

Roberta Gatmen je pre pet godina počela dobrovoljno da radi u vašingtonskoj Botaničkoj bašti i da sa organizacijom "Kejsi triz" štiti drveće i povećava broj sadnica u prestonici.

"Delim svoj elan sa drugima i nadam se da će se to interesovanje proširiti... Svi znamo za globalno zagrevanje i značaj drveća i kontrolisanja nivoa ugljendioksida pomoću drveća i zelenila", kaže ona.

Pomoć deci i starijima, kao i pomoć u zaštiti prirode, neka su od polja u koja se dobrovoljci najčešće uključuju. Milioni volontera rade u svojim zajednicama, a korist je ogromna - kako ukazuju brojne studije. Mišel Hajns, direktorka Korpusa iskustva, jedne od najvećih volonterskih organizacija u zemlji, pomaže deci da nauče da čitaju.

"Sedamdeset sedam miliona ljudi iz generacije posle Drugog svetskog rata, pre dve godine je počelo da ulazi u svoje šezdesete godine, tako da sad imamo najbrojniju generaciju svih vremena koja prolazi kroz šezdesete, koje se po tradiciji smatraju vremenom za penziju", kaže ona.

Upravo ti Amerikanci, koje nazivaju bejbi-bumerima, rodili su se posle Drugog svetskog rata – od 1946. do '60, kada je zabeležen najveći skok u broju novorođenčadi. Otprilike trećina tih ljudi, prema statistici, po odlasku u penziju će postati dobrovoljci. Oko dve hiljade penzionera u Korpusu iskustva, prošle godine je volontiralo oko pola miliona sati u lokalnim školama, što novčano izraženo iznosi gotovo 10 miliona dolara. Mišel Hajns kaže da sada volontira mnogo više ljudi u 50-im i 60-im godinama života, nego ranije.

"Broj volontera se zaista povećao. Oni poklanjaju više sati nego što to čine mlađi i smatraju da je to važan i značajan deo života", kaže ona.

Šila Zadlevski, iz Urbanističkog instituta u Vašingtonu, koautorka studije "Armija volontera", kaže da bi plima starijih dobrovoljaca – zdravih i sa dužim životnim vekom – mogla da ima važne socijalne posledice u narednih 10 do 20 godina.

"Procenili smo da je u 2002. ekonomska vrednost volontiranja, koja obuhvata i dobrovoljnu pomoć članovima sopstvene porodice, dostigla 160 milijardi dolara. Uz današnju vrednost dolara i veći broj volontera, to je najmanje 200 milijardi dodatnih dolara", kaže Šila Zadlevski.

Ona kaže da je to početak – kako se doslovno izrazila – cunamija volontera. Njeno istraživanje je pokazalo da su dobrovoljci sve obrazovaniji, verski aktivni, ženskog roda i zdravi. Koristi od njihovog rada se međutim prostiru u svim pravcima.

"Mnogo studija je pokazalo da je to veoma pozitivno za fizičko zdravlje, za mentalno zdravlje i ako već razmišljate o tome, kada su stariji ljudi zdraviji, smanjuju se i troškovi za zdravstvenu negu, tako da se tu radi i o dopunskim uštedama koje nisu uračunate u ove brojeve", kaže ona.

Jedan od takvih primera je i Roberta Gatmen.

"Mentalno ste naoštreni, morate da budete na nivou, a sve je zadovoljstvo. Celo vreme ste sa ljudima", kaže ona.

Glorija Šerman, bibliotekarka koja se penzionisala pre deset godina, kaže da je i dalje vrlo angažovana kao volonterka u građanskom udruženju i da učestvuje u akcijama pomoći deci i zaštiti zelenila.

"Mogu da raspoređujem svoje vreme i radim ono što hoću, što mislim da doprinosi i meni i susedstvu", kaže ona.

Ekonomsku rezultati volonterskog rada se u većini studija procenjuju na konzervativan način, ali većina eksperata je saglasna da će talas penzionera koji stupaju u armiju dobrovoljaca duboko uticati na celu zajednicu.