Bivše komunističke zemlje u Evropi su nasledile državni sistem zdravstvenog osiguranja koji, barem u teoriji, garantuje besplatnu zdravstvenu zaštitu svim stanovnicima. S obzirom da istočnoevropske zemlje sada pokušavaju da zamene neefikasnu socijalističku zdravstvenu zaštitu tržišnom zaštitom, analitičari kažu da medicinsku negu i dalje karakteriše veoma nizak kvalitet.
«Moja sestra je ovde u bolnici, ali to nema značaj s obzirom da lekar još nije došao da je vidi. Ona je tu već tri dana. Pretrpela je udar i ne može da hoda i niko joj nije doneo čak ni noćni sud, iako sam stalno molila da joj donesu.»
Zdravstvena nega u Ukrajini je pretrpela najmanje promene od raspada Sovjetskog Saveza. Najvećim delom, ona se sastoji od federalnih, regionalnih i opštinskih ustanova, koje u potpunosti zavise od javnih finansija. Svim stanovnicima je garantovana besplatna nega, ali mnogi kažu da je ceo zdravstveni sistem neefikasan, podstandardan i u velikoj meri – korumpiran. Ukrajinski ministar zdravlja Vasil Knjazevič, priznaje da su potrebne radikalne reforme sistema.
«Naš sadašnji sistem javnog finansiranja nam jednostavno ne obezbeđuje sredstva za odgovarajuću negu, ne omogućuje uslove za delovanje medicinskih ustanova kao finansijski samodovoljnih entiteta.»
Ukrajinski zdravstveni radnici kažu da ih izbezumljuju neodgovarajuća zarada, prekovremeni rad i nedostatak poštovanja.
«Jedan bolničar je zadužen za 30 pacijenata. Radim smenu od 24 sata, a onda sam tri dana slobodna. Dobijem 740 hrivnji mesečno, plus mali noćni dodatak. U dolarima, to je oko 120 do 130 mesečno.»
Knjazevič kaže da bi stvaranje sistema zdravstvene nege zasnovanog na osiguranju, podstaklo razvoj privatnog sektora koji ne zavisi od javnog finansiranja. Pojedini pacijenti kažu da su spremni da plate za efikansiji sistem zdravstvene nege.
«Volela bih da imamo plaćanje za uslugu ili neku takvu vrstu sistema osiguranja. Jer lekari moraju da budu plaćeni, moraju da budu plaćeni na vreme i pristojno.»
Problemi zdravstvenog osiguranja u Ukrajini izgleda da su karakteristični za većinu bivši sovjetskih država. Ruska zdravstvena nega je najgora u industrijalizovanom svetu. U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije za 2000, zdravstveni sistem u Rusiji je na 130. mestu od 191 zemlje. Rusi teorijski treba da imaju besplatnu osnovnu medicinsku negu. Međutim, i pacijenti i stručnjaci kažu da je ta «besplatna nega» očajna i da medicinski radnici obično očekuju da im oni koje neguju plate, pa čak i da ih podmite.
«Imam besplatnu zdravstvenu negu, ali sam krajnje nezadovoljna. Redovi su ogromni i personal je vrlo neljubazan. Nisam zadovoljna ni negom u državnim ustanovama.»
Država pokriva sve Ruse standardnim paketom medicinskog osiguranja, dok bogati mogu da kupe dodatno osiguranje za privatno lečenje.
«Kada bih mogao to sebi da priuštim išao bih u privatnu kliniku, ali je to veoma skupo i treba veoma dobro da stojite da biste išli u privatnu kliniku.»
Grupe stanovnika sa niskim primanjima u Rusiji su u posebno nepovoljnom položaju u pogledu zdravstvene nege. Besplatni zdravstveni centri su prepuni i pacijenti često ne mogu da dobiju potrebnu negu. Ruslan Halfin, zamenik ministra zdravlja i socijalnog razvoja, priznaje da većina ruskog stanovništva nije zadovoljna sadašnjom zdravstvenm zaštitom.
«Postoji veliki jaz između dostupnosti novih tretmana i medicinske opreme između različitih socijalnih slojeva stanovništva. Naša zemlja je veoma velika i te razlike vidimo u mnogim regionima Ruske Federacije. Suočeni smo sa naglim povećanjem broja medicinskih usluga za koje ljudi moraju da plate. Ali glavni problem je što su usluge ispod standarda, tako da ljudi nisu zadovoljni.»
Tokom proteklih 15 godina dužina prosečnog ljudskog veka u Rusiji je naglo opala. Prosečni Rus može da očekuje da će živeti svega 66 godina – deceniju kraće nego što je to u većini zapadnih demokratija. Tokom protekle dve godine, vlada je više nego udvostručila ukupne troškove zdravstvenog osiguranja - na nekih 7 milijardi dolara. Ipak, kritičari i dalje tvrde da sistem treba da se reformiše, a ne dotira.
Zamenik ministra zdravlja Halfin kaže da je jedan od najvećih ruskih prioriteta obezbeđenje visoko kvalitene zdravstvene nege za sve.
Kremlj radi na stvaranju održivih alternativa za zdravstveno osiguranje pod državnim pokroviteljstvom. Privatno-javno partnerstvo ili potpuno privatne ustanove, pružile bi dodatne usluge i povećale ukupni kvalitet medicinske nege, kaže Halfin.
«Ne bi trebalo da se plašimo konkurencije. Danas se plaća svega 3 do 4 odsto ruskih zdravstvenih usluga. Prema tome, definitivno bi trebalo da radimo na širenju tog sektora.»
Ruska vlada je suočena i sa problemom dodatne obuke ogromne većine od gotovo 700 hiljada lekara. Prema ruskom Ministarstvu zdravlja, više od 50 odsto lekara koji pružaju osnovnu zdravstvenu negu, više od pet godina nije imalo stalno stručno usavršavanje.