Među onima koji će glasati na predstojećim američkim predsedničkim
izborima biće i više od milion birača srpskog porekla. Jedan od njih,
bivši predsednik vašingtonskog ogranka Srpskog kongresa ujedinjenja,
Predrag Pajić, za “Glas Amerike” iznosi svoje mišljenje o tome kome bi
pripadnici srpske dijaspore mogli da daju svoj glas i kako bi Srbija
mogla da otvori novo poglavlje u odnosima sa SAD.
Pajić: Srpska
dijaspora se po svom sastavu u istorijskom kontekstu deli u stvari na
nekoliko dijaspora. Činjenica je da se ona stara emgiracija
opredeljivala obično za republikansku stranku i tako glasala, a imali
su za to i razloga. Ona je imala u vidu da je Tito posetio dva puta SAD
i oba puta u vreme demokratskih administracija. Manje više, Srbi su
bili tako, odnosno ka republikancima, politički operedljeni. Međutim,
nova emigracija došla je iz sasvim drugačijiih razloga i povoda u ovu
zemlju i naselila se u mnogim drugim delovima SAD, a ne samo u
centrima republikanske stranke, kao što su bili veliki industrijski
gradovi i rudnici. I što je najvažnije, opredelila se, manje više, za
život onakav kakav je našla i kakav će naći ovde, a ne onaj koji je
ostavila iza sebe. Dakle, za njih je, čini mi se, daleko važnije kako
će oni i njihova deca da žive u ovoj zemlji, a ne kako će se SAD poneti
prema njihovom starom kraju.
Glas Amerike: Koja bi, prema vašem mišljenju od dve opcije - Barak Obama ili Džon Mekejn - mogla da bude bolja za Srbiju?
Pajić:
Ja ne vidim veliku razliku izmedju Obame i Mekejna, posebno, u vezi sa
najvažnijim pitanjem za Srbiju, a to je Kosovo. Međutim, očekujem, i to
je moje lično mišljenje, da će Obama doći sa jednom novom politikom,
ekonomskom, pa i spoljnopolitičkom, mada možda ne odmah na početku,
tako da smatram da će Srbiji biti lakše da sarađuje da demokratskom
administracijom. Mekejn je pogrešio u početku što je sledio put Bušove
administracije, koja se slabo pokazala na ekonomskom planu, i ušla je u
ratove, tako da ja ne verujem da bi ta opcija mogla da interesuje
srpsku dijasporu.
Glas Amerike: Kako bi SAD i Srbija mogle da otvore novu stranicu u svojim bilateralnim odnosima u pogledu politike i ekonomije?
Pajić: U
pogledu političkih odnosa, neosporno je da treba učiniti nekoliko vrlo
važnih poteza. Prvo i osnovno je da Srbija treba da vrati svog
ambasadora u Vašington i da ambasada radi angažovana na unapređenju
odnosa izmedju dve zemlje. Ambasada je velikim delom zaslužena za dobre
odnose sa Kongresom i što imamo relativno veliki kokus u Kongresu, mada
ga je osnovala srpska dijapsora, a ne ambasada, koja nam je uvek u tome
pomagala. Još jedno od najosnovnijih pitanja koje nikada nije rešeno i
što je velika greška, po mom mišljenju, jeste angažovanje dobre
lobističke firme, koja će pomoći da američka javnost bude više i
pozitivnije obaveštena o Srbiji. U ekonomskom smislu, situacija je
daleko bolja. Već sada u decembru, u Čikagu će se održati veliki skup
privrednika Srbije i Amerike, na koji će doći tri člana Vlade Srbije, a
američka vlada šalje pomoćnika ministra inostranih poslova da pozdravi
taj skup. Pored toga, vidim da se kompanija “Dženeral elektrik” sprema
da uputi delegaciju u Srbiju da ispita situaciju za svoj angažmna.
Američka privreda će se uvek interesovati za zemlju gde će njihov
kaptial biti siguran, a to je bitno da se takav utisak stekne o Srbiji,
i da se novac može slobodno investirati u našoj zemlji, i u tom smislu
očekujem ozbiljan pomak.
