Stiven Volt, profesor za međunarodne odnose i nacionalnu bezbednost na Univerzitetu Harvard, smatra da ni Obama niti Mekejn ne nude suštinsku preokret u američkoj spoljnoj politici.
Volt smatra da bi, ukoliko
Barak Obama bude izabran, mnogi saveznici Sjedinjenih Država mogli da
budu razočarani.
"U američkoj spoljnoj politici će doći do
izvesnog poboljšanja, ali nisam uveren da će doći do velikog zaokreta,
kako se mnogi nadaju. Pod Obamom bi se očigledno promenio stil
diplomatije. On svakako poštuje multilateralni način delovanja u svetu
i zainteresovan je za saradnju sa drugim zemljama. Međutim, to ne
znači da bi Obama izmenio američke spoljnopolitičke prioritete".
Volt primećuje da je Obama do sada podržao gotovo sve glavne spoljnopolitičke inicijative Bušove administracije.
"Mnogi
od njegovih najbližih spoljnopolitičkih savetnika ne razlikuju
se previše od ljudi koji su uticali na Bušovu politiku prema svetu.
Jedina uočljiva razlika između Obame i Mekejna je Irak. Dok Mekejn govori da je američko vojno prisustvo u Iraku neophodno sve do konačne
pobede, odnosno na neograničeno vreme, Obama govori o povlačenju, ali
više ne pominje, kao što je to radio na početku kampanje, rok od 14
meseci za naše povlačenje iz Iraka".
Volt kaže da će Sjedinjene Državeu svakom slučaju nastaviti da budu snažno vojno angažovane u svetu.
"Obama
je rekao da bi trupe koje bi bile povučene iz Iraka prebacio u
Avganistan. Tako da će Sjedinjene Države, bez obzira ko bude sledeći
predsednik, i dalje biti intenzivno vojno angažovane na Bliskom Istoku
i u Centralnoj Aziji. Ni jedan ni drugi kandidat ne predlaže izmenu
dosadašnje američke politike prema Bliskom istoku. Takođe ne
najavljuju promenu odnosa sa našim azijiskim ili evropskim
saveznicima. Obojica žele saradnju sa velikim silama, kao što su
Rusija i Kina, mada izražavaju određene rezerve u odnosu na Moskvu".
Volt priznaje da se Amerika nalazi u nezavidnom položaju zbog ekonomskih teškoća kroz koje prolazi.
"To
pre svega potkopava ideju da američki politički i ekonomski model
predstavlja uzor za svet. U periodu u kome američka privreda beleži
uspeh, američki lideri mogu bez problema da poručuju ostatku sveta: 'Sledite našu politiku, jer znamo šta radimo. Pogledajte samo koliko je
uspešno naše društvo.' No, naše sadašnje ekonomske teškoće bacile su
senku na američki ekonomski model. Pored toga, ozbiljno usporavanje
privrede ograničilo je ne samo manevarski prostor Sjedinjenih Država na
svetskoj pozornici, već je narušilo i domaću podršku za nastavak skupe
intervencionističke politike Bušove administracije".
Kad god spoljna politika doživi neuspeh, na scenu se vraća real-politika, kaže profesor Volt.
"Tada
se ima više sluha za interese drugih zemalja, traže se načini kako da
se vešto razdvoje protivnici, kako da se privuku na američku stranu
važni prijatelji, a od saveznika se zahteva da snose svoj deo tereta u
međunarodnim poslovima od zajedničkog interesa. Nadam se da će sledeći
šef Bele kuće okupiti oko sebe savetnike koji imaju realnu predstavu o
američkim interesima i politici koja donosi rezultate".
Iz
američke spoljne politike trebalo bi ukloniti ideologiju i ambicije
koje se kose sa interesima Sjedinjenih Država u svetu, zaključuje Stiven Volt, profesor za međunarodne odnose i nacionalnu bezbednost na
Univerzitetu Harvardu.