Drugi put ove godine, NASA-ina svemirska sonda "Mesindžer" proletela je blizu Merkura – misteriozne planete najbliže suncu. Poslednje snimke te planete poslala je sonda "Mariner", pre više od tri decenije.
Mesindžer je proleteo na svega 200 kilometara od Merkura poslavši na zemlju više od 1200 snimaka. Ranije snimanje skoro polovine planete obavila je sonda Mariner 10, pre 30 godina. Posle ovog, drugog prolaska Mesindžera, NASA ima snimke oko 90 odsto površine Merkura. Razgovor o najnovijim otkrićima vođen je u sedištu NASA-e, u Vašingtonu. Istraživač sa Univerziteta države Arizona, Mark Robinson kaže:
"U prošlosti Merkura dolazilo je do snažnih erupcija lave. Zato ovi snimci gotovo da predstavlja svet te planete u malom. U pozadini je suroviji teren, sa ogromnim kraterima, a u prednjem planu pitomija ravnica, kakva preovlađuje na većem delu Merkura".
Ovaj krupniji snimak zahvata širinu od 600 kilometara. Marija Zuber, sa Instituta za tehnologiju države Masačusets (MIT), kaže da svetle naslage minerala verovatno potiču od davnašnjih vulkanskih erupcija.
"Posle
dva prolaza sonde kraje Merkura sada bolje razumemo da su erupcije
veoma važan proces i da tek sada počinjemo da procenjujemo njihov
značaj. Ovaj video pokazuje beskrajnu ravnicu prekrivenu hiljadama kubnih kilometara stvrdnute lave. Ovo
je užasno mnogo vulkanskog materijala za jednu tako malu planetu, što
znači da se u njenoj unutrašnjosti svašta događalo, što je izbacivano
na površinu. To nagoveštava na šta ćemo verovatno naići kada budemo
stvarali globalnu sliku i kada budemo pokušavali da rekonstruišemo
istoriju vulkanskih erupcija i drugih procesa na Merkuru", dodaje ona.
Istraživači sada iščekuju nove snimke od Mesindžera, kada ta sonda 2011. bude ušla u orbitu oko Merkura.