Američki predsednički izbori imaju dugu, bogatu istoriju punu
živopisnih kandidata i malo poznatih činjenica. Na primer, u ranim
danima, predsednički kandidati peli su se na drveće da bi se obraćali
svojim pristalicama...
Jednog hladnog, zimskog jutra za nekoliko
meseci, novi američki predsednik izrecitovaće istu, staru zakletvu koju
su izgovarali svi predsednici stupajući na dužnost. Ovogodišnji izbori
su 56. po redu, a prvi su održani 1789.godine,kada je Džordž Vašington
izabran za prvog američkog predsednika. U to vreme, američki crnci i
žene nisu imali pravo glasa. Ovi će izbori biti istorijski, budući da
Amerikanci biraju izmedju prvog afro-američkog predsednika, demokrate
Baraka Obame, i prve žene potpredsednice, republikanke Sare Pejlin koja
je potpredsednički kandidat senatora Džona Mekejna.
Američka izborna
tradicija je vremenom usavršavana… Bivši predsednik Ronald Regan je na
svojoj inauguraciji izneo sledeću ocenu: “Ovu ceremonija koju održavamo
na svake četiri godine i koju prihvatamo kao nešto normalno, za mnoge
zemlje je ravna čudu.”
Predsednički izbori nikada nisu bili
obustavljeni niti odloženi, čak ni u vreme rata il ekonomskih kriza.
Alen Lihtman, profesor istorije sa Američkog univerziteta u Vašingtonu,
podseća: ”Ne postoji slučaj da su američki izbori bili odloženi. Imali
smo izbore 1864. u sred američkog gradjanskog rata. Imali smo izbore
1932. u sred velike depresije."
Istorijski, većina američkih
predsedničkih izbora smatrana je poštenim i regularnim. Postoji jedan
značajan izuzetak. 2000-te, Vrhovni sud SAD umešao se da bi rešio spor
u vezi sa glasovima sa Floride, i Džordž Buš odneo je pobedu nad Alom
Gorom. Džerald Ford je jedini predsednik SAD koji nije izabran na
izborima. On je stupio na dužnost kada je Ričard Nikson podneo ostavku
pod pretnjom opoziva zbog afere Votergejt.
Predsednički izbori
uvek se održavaju prvog utorka u novembru. Alen Lihtman kaže da je ta
tradicija započela u vreme kada su SAD bile prevashodno poljoprivredno
društvo.
“Izbori su počeli da se održavaju u novembru od 1840-ih, sa ciljem da se održavaju posle žetve,” kaže profesor Alan Lihtman.
U
američkom izbornom sistemu, gradjani ne biraju predsednika direktno,
već to čini elektorski koledž. Svaka država ima odredjeni broj elektora
koji glasaju u izbornom koledžu. Broj elektora se odredjuje na osnovu
stanovništva pojedinačnih država. Kada Amerikanci glasaju, oni upućuje
elektore iz svoje države da glasaju za njihovog kandidata u elektorskom
koledžu.
Majkl Mekdonald, profesor političkih nauka na univerzitetu Džordž Mejson objašnjava:
“Mi
ne biramo predsednika SAD direktno, ali odredjujemo glasanje članova
elektorskog koledža. Ti članovi se zatim sastaju 15. decembra i biraju
predsednika”
Tradicionalno, postoji prelazni period od nekoliko
meseci od izbora do inauguracije novog predsednika. U moderna vremena,
ta tranzicija omogućava novom predsedniku da izabere svoju
administraciju i pripremi se za stupanje na položaj.
“Glavni
razlog je što je elektorskom koledžu bilo potrebno vreme da se sastane
i glasa. Zatim, u slučaju da elektori nisu mogli da presude izbore,
bilo je potrebno vreme da se sazove Predstavnički dom I izabere
predsednik", kaže istoričar Alen Lihtman.
Ovogodišnji izbori
bili su najduži i najskuplji u američkoj istoriji. Pobednik će ući u
Belu kuću u vreme velikog unutrašnjeg i spoljnopolitičkog previranja.
Imaće na raspolaganju četiri godine da ubedi javnost da zaslužuje još
jedan mandat kada izborni proces ponovo započne.