O posledicama svetske ekonomske krize u Srbiji, merama koje je Vlada preduzela da bi zaštitila svoju privredu i ekonomskoj situaciji na Kosovu za “Glas Amerike” govori ekonomski savetnik Demoratske stranke Srbije, Nenad Popović, koji je prošlog četvrtka prisustvovao molitvenom doručku u Vašingtonu.
Popović: "Sigurno je da će posledice biti velike i sigurno je da će glavni problem biti očuvanje radnih mesta. Niko realan danas ne očekuje nikakav privredni rast, a htelo bi se, i mislim da je važno da vlada uradi sve da ne dođe do recesije, što bi bio veliki problem, mada je i ona moguća, kao posledica svetske ekonomske krize. Vrlo često postoji neko gledište i postojalo je kod ljudi koji trenutno rade u Vladi Republike Srbije da je ova kriza velika šansa za Srbiju, čak su govorili jedno tri meseca da će sve velike svetske kompanije odlaziti iz svojih zemalja i doći u Srbiju da investiraju i u tome smo izgubili čeitri-pet meseci. Nažalost, nismo shvatili razmere ove krize i tek sada je Vlada izašla sa nekim merama koje nisu deo jednog sistemskog programa za izlazak iz krize, već deo mera koje bi trebalo da pomognu ‘ad-hok’ oživljavanju privrede i borbi sa likvidnošču preduzeća. Likvidnost preduzeća u Srbiji je danas ključni problem i ukoliko bi se sve snage usmerile ka tom problemu, deo dobrih rezultata bi mogao da se očekuje, ali samo kao deo jednog mnogo većeg sistemskog rešenja, jednog planiranog programa za izlazak iz krize, koji bi trajao sigurno četiri- pet godina. Treba biti realan i reči da ova kriza neći biti kratka, ona neće trajati šest meseci kao što su govorili, već će trajati nekoliko godina, i što se ranije suočimo s njom imamo daleko bolje mogućnosti da ranije i izađemo iz krize i da posledice po Srbiju budu mnogo manje bolne".
Glas Amerike: Da li je Vlada Srbije preduzela adekvatne mere da bi zaštitila svoju privredu?
Popović: "Moje mišljenje, kao privrednika i sa druge strana nekoga ko se bavi ekonomijom u okviru političke partije i u parlamentu, jeste da Vlada nije preduzela adekvatne mere. Pre svega mislim da je Vlada zakasnila sa ovim merama. Mogle su da se pokrenu mnogo ranije. Hteo bi da dodam da će mere koje su donete definitivno pomoći privredi na jedan kratak rok, ali na jedan srednji rok, godinu do dve, mislim da ne mogu da radikalno promene situaciju, jer nije donet jedan adektvatan sistemski program za izlazak iz krize. U kriznim situcijama mora da se uradi strategija izlaska iz krize, koja traje četiri-pet godina, da se postavi jasan cilj gde želimo da budemo kroz tih četiri-pet godina. Pojedine mere koje su donesene su kvalitetne, nesumnjivo će kraktoročno da pomognu, ali Srbiji u ovom trenutku treba jedan zaista sveobuhvatan sistemski program za izlazak iz krize, sada kada se cela svetska ekonomija, pogotovo naše okruženje, nalazi u najvećoj krizi od 1920-tih godina".
Glas Amerike: Povodom godišnjice nezavisnosti Kosova, kakva je vaša procena ekonomske situacije Kosova?
Popović: "Kosovo, kao što je bilo u prošlosti, tako i danas, nije ekonomski sposobno samostalno da postoji. Kosovo je i politički i teritorijalno uvek bilo deo Republike Srbije i Kosovo će i u budućnosti isključivo moći ekonomski da se razvija samo kao integralni deo Republike Srbije. Praviti dezintegrativne procese u ekonomiji danas, u 21. veku, a pogotovo u vremenima koja su oko nas, najveće ekonomske krize do sada, mogu samo da nanesu veliku štetu. Dokaz tome su i dalje katastroflana situacija u srcu ekonomije na Kosovu, a to je energetski sistem - redovna su isključenja struje kako građanima, potrošačima, tako i privredi. Privreda bez energetske efikasnosti ne može da se razija i dugoročno nije rešen problem održivosti ni jedne zajednice na Kosovu i Metohiji. Međunarodna zajednica će morati kad tad da se suoči sa ovim problemom, a to je jedan od ključnih problema na Kosovu i Metohiji. Kosovska svakodnevica i ekonomski život, kako građana, tako i preduzeća, takvi su da je ta ekonomija neodrživa bez najvećih integrativnih faktora sa Republikom Srbijom".