Tokom niza nedavnih ronjenja istraživačkim batiskafom okeanograf Brendan Roark i njegove kolege otkrili su najstarije primerke dve vrste žbunastih korala leopatis i gerardia, poznatijih po imenu crni i zlatni koral.
„Te dve vrste su tipično najveće strukture na koralnom morskom dnu. Oni su takođe tačke okupljanja kraj kojih žive drugi beskičmenjaci, pa potencijalno i ribe," kaže Brendan Roark.
U izveštaju objavljenom u Letopisu Nacionalne akademije nauka, Roark navodi da je njegov tim izvadio primerke korala sa dubine od skoro 400 metara. Pomoću radioaktivnog ugljenika ustanovljeno je da su ti korali mnogo stariji nego što se ranije mislilo, kaže Roark.
„Leopatis bi mogao da ima više od 4,000 godina, a gerardija više od 2,700 godina. Njihova starost je važna jer pokazuje koliko dugo traje regeneracija nekog korala ili nekog ekosistema. To je bitan ekološki i biološki faktor, sa stanovišta promena prirodnog okruženja ekosistema i biologije pojedinačnih organizama," kaže Roark.
Dubinskim koralima preti niz opasnosti: od ilegalnog ubiranja i dubinskih ribarskih mreža do zagađenja i kiselosti okeana zbog upijanja ugljendioksida iz vazduha. Roark kaže da su stari korali važni ne samo zbog toga što pomažu opstanak brojnih morskih vrsta, nego i zato što pružaju uvid u istoriju okeana.
„Tako stare vrste živih bića pomažu da se rekonstruišu uslovi koji su nekada vladali u okeanima, naročito u blizini površine. Sve to vezano je za dinamiku klimatskih promena na površini okeana, odnosno kolika količina i kojom brzinom ugljendioksid silazi sa površine u dubinu," objašnjava Roark.
On se nada da će dalja istraživanja starih korala dovesti do mnogih novih saznanja o složenoj dinamici okeana i doprineti uvođenju novih mera za zaštitu osetljivih morskih organizama.