U intervjuu za naš program, dopisnik Glasa Amerike u Moskvi, Piter Fedinski, osvrće se na političku i ekonomsku situaciju u Rusiji i na njenu spoljnu politiku.
"Rusija danas trpi posledice globalne ekonomske krize. Udar je bio prilično velik, jer njena ekonomija nije diverzifikovana nego se uglavnom oslanja na izvoz nafte i prirodnog gasa. U jeku globalne krize, Rusija je doživela dva udarca: pad cene nafte i nestašicu kredita. U Moskvi, na primer, bankarski automati prestali su da izdaju dolare, velike firme više ne reklamiraju svoju robu, dok sami Rusi u međusobnim razgovorima najviše brinu da li će sačuvati posao.“
Stopa nezaposlenosti u Rusiji prilično je visoka, kaže Fedinski.
„U mnogim mestima postoji samo jedna fabrika, Ako ona prestane da radi celo mesto ostaje bez posla. Sve se češće izbijaju protesti zbog masovnog optuštanja. Pre dva meseca u Pikaljovu na severu Rusije, u kojoj je došlo do zatvaranja lokalne cementare, došao lično premijer Vladimir Putin da smiri ljude. Vlasnik čeličane, jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, Oleg Deripaska, već je zbog ekonomske krize izgubio milijarde dolara. Posle Putinove posete naređeno mu je preko državne televizije da nastavi da plaća svoje radnike. U redu, možda je za pomenute otpuštene radnike nađeno rešenje, ali kako pomoći 699 drugih mesta sa sličnim teškoćama?“
Fedinski dodaje da rusko društvo nema nikakve ventile za opuštanje socijalne napetosti.
„Ljudi ne mogu da osnuju opozicione stranke, slobodno izraze mišljenje, da se žale vlastima. Kad god se pojave protesti na ulice izlazi masovan broj pripadnika bezbednosti. Dakle, nije daleko od pameti zaključak da bi sve veće napetosti mogle da dovedu do socijalne eksplozije.“
Još jedan važan sektor za Rusiju, vojna industrija, takođe, pokazuje znake slabljenja, kaže Fedinski.
„Prema navodima nekih ruskih vojnih analitičara, prosečna starost inženjera u vojnoj industriji iznosi čak 60 godina. Ruska vojna industrija pati od „odliva mozgova“, uglavnom zbog toga što mladi Rusi smatraju finansijski poziv mnogo unosnijim od inženjerstva. Na poslednjoj vojnoj paradi nije bilo novih sistema odbrane. Kao novitet prikazana je ruska verzija američkih raketa „Patriot“, kojih jedva ima dovoljno za zaštitu Moskve. Rusija nabavlja oružje od Zapada. Pre nekoliko meseci kupila je bespilotne letelice od Izraela. Motore za ruske borbene helikoptere proizvode Ukrajinci, koji takođe održavaju ruske rakete tipa SS-24. Rusija jednostavno nema dovoljno ljudstva za vojsku.“
Teškoće sa kojima se Kremlj suočava nisu uticale na unutrašnju ili spoljnu politiku zemlje. Moskva i dalje insistira na svojoj, kako je naziva, „privilegovanoj sferi interesa“.
„Glavni primeri toga su Ukrajina i Gruzija. Ali postoji i tendencija mešanja u unutrašnje stvari drugih susednih zemalja. Jedan ruski vojni zvaničnik nedavno je optužio Poljsku za početak Drugog svetskog rata, rekavši da rat ne bi nikada izbio da je Poljska popustila Nemačkoj. Spor je prevaziđen, ali pokazuje način razmišljanja u Moskvi. Pošto je uklonjen spomenik posvećen ruskom vojniku sa jednog trga u estonskoj prestonici Talinu, usledio je hakerski upad u kompjutersku mrežu ministarstva odbrane Estonije. Estonici tvrde da je Rusija odgovorna za to.“
Rusija još uvek nije uspela da definiše svoje mesto u svetu, kaže Fedinski.
„Ne zna se da li se za to primenjuje kriterijum teritorije, kulture ili jezika. Upad u Gruziji pravdan je, na primer, potrebom da se zaštiti narod koji govori ruski. Rusija kažnjava zemlje kada učine nešto što nije po volji Moskve. To nije samo slučaj sa Gruzijom i Ukrajinom nego i sa bliskim saveznicima kao što je Belorusija. Nedavno je, na primer, zabranjen uvoz mleka iz Belorusije, koja 90 odsto mleka plasira na rusko tržište. Rusija se, po svemu sudeći još uvek nije rešila kompleksa imperije.“
