Dok se Avganistan priprema za predsedničke izbore 20. ovog meseca, pitanja kao što su bezbednost, korupcija i ekonomska nerazvijenost su u centru pažnje. Ali mnogi kažu da je ključno obećanje da će se poboljšati prava žena zaboravljeno. Iskusna zaštitnica prava žena, Malalai Džoja, nedavno je u Londonu govorila o toj temi.
U Londonu Malalai Džoja je slobodna. Oslobođena burke, slobodna da gleda kroz prozor bez straha da će biti nečija meta i slobodna da bez straha razgovara o pravima žena u Avganistanu. Džoja je ovde da bi promovisala svoje memoare pod naslovom „Dižem glas“, koji dokumentuju njen život od trenutka kada joj je porodica bila primorana da napusti Avganistan tokom sovjetske invazije, do danas. Ona kaže da njena generacija zna jedino za rat. Pokazuje sliku devojčica koje su išle u školu u Kabulu šezdesetih godina dvadesetog veka i kaže da su žene tada imale veću slobodu nego danas. Džoja takođe kaže da borba za prava žena i protiv državne korupcije mora da se nastavi.
„Znate, istina sama po sebi je dovoljna da mi ulije nadu, snagu i odlučnost, kao i patnja siromašnih i nedužnih u mojoj zemlji... muškaraca i žena.“
Glas Amerike je prvi put upoznao Džoju prošle godine u Kabulu, posle žustre vožnje kroz grad sa njenim telohraniteljima, koji su proveravali da li ih neko prati - da bi sastanak bio bezbedan. Ona ovde nosi burku.
„Većina žena nosi burke da bi bile sigurne. Ja je takođe nosim radi sigurnosti.“
Džoja ima razloga da se brine za svoju bezbednost. Pored pet neuspelih atentata, 2007. je izbačena iz Avganistanskog parlamenta – gde je bila najmlađi izabrani član – jer je optužena za vređanje te institucije. Ipak, odbija da bude ućutkana.
„Ćutanje dobrih ljudi je gore od dela loših ljudi.“
Slike kao što je ova motivišu Džoju. Ona kaže da najviše pate avganistanske žene i deca. Fotografije, koje je snimilo Revolucionarno udruženje avganistanskih žena, dokumentuju sve veći, zastrašujući trend samožrtvovanja, ili samoubistva uz pomoć vatre, među Avganistankama.
„One nemaju ljudski život. Situacija za njih je poput pakla, jer nema pravde.“
Avganistanci uskoro izlaze na izbore, ali Džoja kaže da nije uverena da će biti izabrana istinski demokratska vlada. U međuvremenu, ljudima kao što je Džoja sve je teže da govore slobodno. Mnogi, među kojima su i novinari, plaćaju svojim životom. Džoja kaže da zna da bi mogla da bude sledeća.
„Ne bojim se smrti. Bojim se političke tišine protiv nepravde.“
Malalai Džoja kaže da i ako je borba za prava žena bude koštala života, postoji mnogo mladih, hrabrih Avganistanki koje će nastaviti njenu borbu za slobodu.
