Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Džimija Kartera i jedan od vodećih američkih strateških mislilaca privukao je ovih dana veliku pažnju razgovorom u uglednom privatnom Savetu za spoljnopolitičke odnose, o budućnosti Severnoatlantskog saveza.
Bžežinski se pre svega zalaže za promenu načina funkcionisanja NATO-a, kojeg naziva „najznačajnijim vojnim savezom“ u današnjem svetu. Bžežinski takođe predlaže da NATO bude arhitekta novog, nezvaničnog „centra globalne mreže bezbednosti,“ koja bi, suprotstavljanjem novim rizicima u 21. veku, kao što su širenje oružja za masovno uništavanje i terorizam na internetu, pružala globalnu, pa samim tim i energetsku bezbednost.
„Lično smatram da je sadašnji dugoročni cilj NATO-a da podstakne stvaranje globalne mreže bezbednosnih partnerstava i obavlja ulogu nezvaničnog centra takve mreže. U tome bi za početak mogle da učestvuju, na primer, članice CIS-a, odnosno Zajednice nezavisnih država, koju je Rusija osnovala posle raspada Varšavskog ugovora, kao odgovor na NATO. Pored Rusije, CIS-u pripadaju 12 od ukupno 15 bivših sovjetskih republika. Još jedan partner mogla bi da bude Šangajska organizacija za saradnju, koju čine Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Avganistan, Indija, Iran, Mongolija i Pakistan imaju status posmatrača u toj organizaciji, osnovanoj 1996. radi borbe protiv terorizma, separatizma i trgovine drogom. Partnerstvo sa Šangajskom organizacijom omogućilo bi saradnju sa Kinom, što je očigledno poželjan i dugoročan cilj NATO-a. S vremenom bi možda bilo moguće čak formiranje zajedničkih saveta NATO-a sa nekoliko vodećih azijskih sila, posebno sa Kinom, Japanom i Indijom“, kaže Bžežinski.
Bžežinski upozorava da je jedan od preduslova za ostvarenje takve vizije, izmena načina rada NATO-a. On predlaže pre svega izmenu člana pet Severnoatlantskog sporazuma, koji ostavlja prostor članicama saveza da same odaberu način na koji će doprineti odbrani zemlje-članice na koju je izvršen neprijateljski napad. Bžežinski kaže da je to glavni razlog neravnomernog učešća članica NATO-a u borbenim akcijama u Avganistanu. On se založio i za promenu člana 13:
„Postoji jedan nejasan paragraf u severnoatlantskom sporuzumu, odnosno član 13, koji kaže da svaka pridružena zemlja večno ostaje članica NATO-a, ali da posle dvadeset godina svaka od njih ima pravo da napusti tu vojnu organizaciju. Moj je predlog da, u sklopu razmišljanja o budućnosti NATO-a, treba uneti član koji predviđa i uslove pod kojim neka članica može da bude isključena iz saveza. Recimo za nedovoljno ili potpuno odsustvo doprinosa, ili na primer zbog značajnog preokreta u vojnoj doktrini ili političkoj orijentaciji, koja nije u skladu sa ciljevima saveza. Čini mi se da treba razmišljati o tome, ukoliko želimo da izradimo novu stratešku viziju NATO-a“.
Prema oceni Bžežinskog, potrebno je takođe ukinuti pravilo prema kojem se sve odluke u NATO-u donose putem konsenzusa.
„Možda bi trebalo da razmislimo šta podrazumevamo pod konsenzusom. Da li odluke zaista treba da budu jednoglasne? NATO broji 28 članica, pa zašto ne bi bilo moguće da 26 ili 25 članica donese obavezujuću odluku za sve“, pita Bžežinski.
Zašto bi jedna, dve ili tri zemlje imale pravo da spreče zajedničku akciju ostalih članica NATO-a, nastavlja on i podseća da je prvi zadatak pred kojim se našao novopostavljeni generalni sekretar Severnoatlanstkog saveza, Anders Fog Rasmusen, izrada novog strateškog koncepta za NATO. U okviru tog zadatka, sva pomenuta pitanja mogla bi da budu uzeta u obzir, zaključuje Zbignjev Bžežinski.
