Američki Državni sekretarijat objavio je godišnji izveštaj o globalnoj trgovini narkoticima, navodeći da industrija narkotika ugrožava bezbednost i zdravlje stanovnika i Sjedinjenih Država i ostalih zemalja u svetu.
Trgovina drogom pogadja sve zemlje u kojima se narkotici proizvode, krijumčare ili konzumiraju, navodi Dejvid Džonson, pomoćnik američkog državnog sekretara za medjunarodnu trgovinu narkoticima.
„Konzumiranje narkotika je medjunarodni fenomen. Zemlja u kojoj, nažalost, postoji najveći broj korisnika je Iran, koji je preduzeo značajne mere da se izbori sa tim problemom. Medjutim, medju tržištima kokaina koja najbrže rastu, nisu Sjedinjene Države već zemlje Evrope.“
Džonson kaže da proizvodnja kokaina u Kolumbiji nastavlja znatno da opada, iako ta zemlja ostaje najveći proizvodjač koke medju državama Anda. Ipak, u izveštaju se Kolumbija izdvaja kao glavni primer uspeha u borbi protiv narkotika, jer su njene višedecenijske akcije protiv krijumčara droge ocenjene kao izuzetne. Medjutim, Džonson kaže da susedna Venecuela ne pokazuje sličnu predanost borbi protiv krijumčarenja narkotika:
„Od Kariba, preko Afrike do Evrope, možete da vidite putanju, pre svega avio-saobraćaja, kojom se droga transportuje iz delova Venecuele u blizini granice sa Kolumbijom.“
Prema Džonsonovim rečima, trgovina narkoticima širom Avganistana i dalje predstavlja veliki problem. On dodaje da su, od 2007. do 2009. godine, površine na kojima se proizvodi mak smanjene za oko 30 odsto. Pa ipak, Avganistan je 2009. proizveo više od 90 odsto opijuma koji se koristi za dobijanje heroina.
U izveštaju su takodje pohvaljeni vlada i snage bezbednosti Meksika, zbog okršaja sa trgovcima drogom. Ističe se da su meksičke vlasti 2009. uhapsile važne krijumčare, a Meksiko takodje ojačava svoje policijske snage uz pomoć SAD. Medjutim, Sjedinjene Države ipak osećaju efekat narko-kartela južno od američko-meksičke granice.
„Trgovina narkoticima se preliva u SAD i neke od pograničnih zajednica nisu ni blizu tako pogodjene kao što su neka područja u unutrašnjosti zemlje.“
U izveštaju o trgovini narkoticima takodje se ističe da Zapadna Afrika služi kao glavni koridor za kokain koji se konzumira u Evropi.
Kada je reč o zemljama Balkana, Srbija se izdvaja kao jedna od glavnih tranzitnih zemalja balkanske putanje trgovine drogom. Srpske grupe organizovanog kriminala pojačale su šverc kokaina iz Južne Amerike direktno u Evropu, mada deo te droge dolazi i u Srbiju, navodi se u izveštaju. Crna Gora, Hrvatska i Albanija, takodje su označene kao tranzitne zemlje za drogu iz Azije prema zapadnoj Evorpi, a Bosna i Hercegovina, kako se ocenjuje, „sve više postaje skladište za opijate“. Stejt department takodje navodi da na Kosovo stiže veća količina droge iz Albanije.