U svetlu alarmantnog pisma koje je premijer Srbije, Zoran Djindjiæ, uputio nemaèkom kancelaru Gerhardu Šrederu, za hitno odobravanje kredita od 100 miliona maraka Jugoslaviji, kao i najave Humanitarne organizacije Evropske unije o upuæivanju pomoæi u iznosu od 10 miliona evra, razgovarali smo sa profesorom i politikologom, Džonom Lempijem, o tegobnoj ekonomskoj situaciji u Jugoslaviji.
B.M.: Po vašoj proceni, nakon uprvo završene posete Jugoslavijii, koji je najkritièniji problem sa kojim je suoèena ta zemlja?
Dž.L.: Brojni ljudi sa kojima sam razgovarao tokom moje posete Jugoslaviji i sve što sam proèitao i video, odnosi se na ekonomiju, ekonomiju i ponovo ekonomiju. Na pobleme sve dubljeg i šireg siromaštva, oèekivanja i nade da se u periodu posle Miloševiæa pokaže neki napredak u odnosu na stvarno oèajne ekonomskem uslove, u kojima je Miloševiæev režim ostavio Jugoslaviju.
B.M.: Zbog èega Jugoslavija nije u stanju da u ovom momentu prevazidje svoje ekonomske teškoæe?
Dž.L.: Delimièan uzrok je dalja politièka borba na federalnom i republièkom nivou i ušanèena pozicija starog Miloševiæevog kadra u privrednom sektoru, kao i spor proces usvajanja zakona o privatizaciji. Medjutim, treba takodje ukazati na to da sredstva zapadnih zemalja, obeæana na donatorskoj konferenciji koja je održana dan nakon izruèenja Miloševiæa Haskom sudu, jos uvek nisu dostavljena. Evropska banka za obnovu i razvoj tek sada možda privodi kraju zajam za obnovu energetskog sektora, ali èak ni prvobitno obeæanje Evropske unije o prenosu oko 75 miliona evra nije realizovano. Otuda molba srpskog premijera Djindjica i drugih funkcionera nemaèkom kancelaru Šrederu i drugima u Evropskoj uniji. Možda bi SAD mogle da pomognu da se taj zloglasno spori tempo Evropske unije ubrza i da obeæana sredstva stignu što pre. Ja bih, lièno, to želeo.
B.M.: Da li postoje neki specifièni razlozi za sporost odobravanja zajmova Jugoslaviji?
Dž.L.: Stvarno ih nema. Nema zahteva da se Jugoslavija bolje ponaša i ne radi se o situaciji kao u Makedoniji niti o nekoj zaverenièkoj teoriji, u koju bi sada moglo da poveruje razumljivo cinièki raspoloženo stanovništvo Srbije. Bojim se da na osnovu ranijeg iskustva moram reæi da sredstva Evropske unije ne stižu brzo. Medjutim, u ovom sluèaju, postoje specijalni razlozi da ta sredstva svakako moraju da stignu u narednih nekoliko nedelja ili meseci.
B.M.: Šta æe se dogoditi sa demokratskim snagama i demokratskim procesom u Jugoslaviji, ukoliko ta zemlja brzo ne dobije potrebnu ekonomsku pomoæ?
Dž.L.: Ljudi u Beogradu sa kojima sam razgovarao, kao i obavešteni amerièki posmatraèi, izražavju ozbiljnu zabrinutost da æe ta velika i pomalo nesigurna koalicija demokratskih snaga imati nevolja ne samo da opstane, veæ i da se suprotstavi oživljavanju - možda ne baš Miloševiæeve Socijalistièke partije, ili Šešeljeve ili Arkanove - veæ da bi možda mogla da na površinu izbije neka nacionalistièka, izolacionistièka i autokratska alternativa, ukoliko se energetski problemi ne reše, cene nastave da rastu bez ikakvog dokaza o stizanju svežih sredstava i ukoliko ne dodje do poboljšanja situacije. Radi se o sudbonosnih šest do devet meseci sa kojima æemo biti suoèeni u istoriji ne samo Srbije i Jugoslavije, vec i celog regiona.