Po reèima Džefrija Gedmina, administracija predsednika Džordža Buša je zainteresovana za opstanak vlade, premijera Zorana Ðinðiæa:
“Bušova administracija je pokazala interes za gospodina Ðinðiæa i njegovu spremnost da saraðuje sa Zapadom, ne samo u pogledu ekonomskih reformi nego -- što je veoma važno i ima simboliènu vrednost -- da saraðuje sa Hagom, kao što je to pokazao prilikom predaje Miloševiæa Hagu. Prirodno je da postoji izvesna simpatija i solidarnost u Evropi i Sjedinjenim Državama za premijera Ðinðiæa. Ukoliko zbog sadašnje krize, Ðinðiæ ode sa vlasti i njegova vlada bude pala, i još se stekne utisak da je njegov odlazak pobeda za nacionaliste, pro-miloševiæevce, anti-zapadne snage, to æe bez sumnje unazaditi odnose Beograda sa Vašingtonom. ”
Gospodin Gedmin upozorava da Balkan nije prioritet Vašingtona:
“Želim pre svega da ukažem da su u poslednje dve godine dve stvari promenile odnos Vašingtona prema Balkanu. Prva se odnosi na intervenciju na Kosovu, zajedno sa Miloševiæevim odlaskom sa vlasti. Druga se odnosi na dolazak Bušove administracije. Sada kada Miloševiæ ne samo što nije više na vlasti nego je predat Hagu, podruèje Balkana se smatra manje opasnim za mir i manje važnim za tvorce amerièke spoljne politike. Bez obzira da li je takva ocena taèna, Balkan ovih dana jednostavno angažuje sve manje vremena i energije u Vašingtonu. Takoðe je važno ukazati da nova amerièka administracija nema nikakvog posebnog interesa za podruèje Balkana. Predsednik Dzordž Buš i državni sekretar Kolin Pauel su dali odgovarajuæa objassnjenja našim zapadnim saveznicima i regionalnim liderima. Saveznicima su istakli da smo zajedno ušli i da Sjedinjene Države imaju odreðenu odgovornost i da æemo zajedno otiæi sa tog podruèja. I to smatram da je pozitivno. Meðutim, mora se imati u vidu da najviši funkcioneri glavnih resora amerièke administracije: Bele kuæe, Stejt departmenta i sekretarijata za odbranu ne razmatraju pitanje Balkana, veæ razmišljajui i razgovaraju o pitanjima koja smatraju od najveæeg strateškog znaèaja. To su pitanje Kine, Iraka, novi anti-balistièki odbrambeni sistem. Veoma je važno da lideri i narodi balkanskog podruèja u tom kontekstu shvate da ukoliko žele angažman i pomoæ Sjedinjenih Država onda moraju poštovati odreðene standarde ponašanja i moraju preduzimati konstruktivne akcije. Neodgovorno ponašanje, zatvaranje i okretanje leða Zapadu mogu samo otuðiti Sjedinjene Države. Uveren sam u to”.
Po reèima našeg sagovornika, ako bi dalji politièki razvoj u Srbiji znaèio, makar delimièan povratak politike bivšeg predsednika Miloševiæa, Vašington bi sasvim izgubio interes za Srbiju:
“Sjedinjene Države æe bez sumnje sa zabrinutošæu pratiti moguænost da se na bilo koji naèin vrate na vlast Miloševiæevi saveznici. To je apsolutno neprihvatljivo za Vašington. Vašington je zainteresovan da Srbija prekine sa takvom prošlošæu, okrene leða mraènim snagama nacionalizma, anti-zapadnjaštvu i anti-liberalnoj praksi i krene dalje. Pro-Miloševiæeve figure i strukture su uprljane. Ako se želi angažman Sjedinjenih Država i amerièka pomoæ, povratak starog jednostavno ne vodi nièemu.”
Na kraju razgovora, direktor Nove atlantske inicijative je rekao da svako politièko nazadovanje Srbije takoðe otvara put ponovnoj veæoj amerièkoj podršci nezavisnosti Crne Gore. “Ironijom sluèaja, sa dolaskom nove vlasti u Beogradu, Vašington je ohladio svoju podršku crnogorskom predsedniku Ðukanoviæu. Retrogradan preokret u Beogradu bi tu politiku još jednom izmenio” - smatra Džefri Gedmin.