Kineski premijer, Žu Rongdji stiže u Moskvu radi razgovora sa predsednikom Vladimirom Putinom i drugim visokim liderima. Razgovori æe, prema oèekivanjima, biti koncentrisani uglavnom na ekonomska pitanja, mada æe verovatno biti reèi i o amerièkim planovima za izgradnju raketnog odbrambenog sistema. Dopisnica Glasa Amerike iz Moskve, Sonja Pejs (Sonya Pace) se osvræe na radjanje novih odnosa izmedju Rusije i Kine:
Ukazuje se da æe poseta gospodina Žu-a rezultirati lukrativnim bilaterlanim sporazumima, ukljuèujuæi izgradnju naftovoda od ruskog regiona Irkutsk u Sibiru do Dalinga u sveroistoènoj Kini. Taj naftovod treba da bude završen do 2005. godine i biæe dugaèak 24000 kilometara, a koštaæe blizu dve milijarde dolara. Njime se udvostruèava obim trgovine izmedju dve zemlje. Politièki analitièar Aleksandar Salitski iz moskovskog Centra za pitanja razvoja i modernizacije, kaže da bi predsednik Putin trebalo da stremi dobitku od sve bližih veza sa Kinom kako bi se pospešila u nevolje zapala Ruska privreda: “Možda je ovo istorijska prilika za Rusiju da iskoristi politièki angažman sa kineskim rukovodstvom. Gospodin Putin je daleko praktièniji od svog prethodnika i ako promoviše korisno iskorišæavanje ovog zajedništva, možda bi Rusija, sa svojom usporenom privredom, mogla postati deo nove azijske ekonomske dinamike”.
Odnos izmedju Rusije i Kine je svakako cvetao, pospešen delimièno zajednièkim protivljenjem amerièkim planovima za izgradnju raketnog odbrambenog sistema i ono što vide kao amerièku dominaciju u svetskim pitanjima. Znaèajan napredak je zabeležen u julu kad su kineski predsednik Djijang Cemin i predsednik Vladimir Putin potpisali sporazum o prijateljstvu i saradnji tokom posete kineskog lidera Rusiji. Taj sporazum obuhvata obeæanje da æe biti poštovane medjusobne granice i teritorijalni integritet. To je prvi važan sporazum izmedju dve zemlje od pada Sovjetskog Saveza pre deset godina. To je takodje prva zvanièna deklaracija prijateljstva od kinesko–sovjetskog pograniènog rata kraj Mandzurije iz 1969 godine. Obe zemlje insistiraju da novi sporazum ne èini politièki ili vojni savez niti predstavlja pretnju za bilo koga. Neki analitièari vide taj sporazum kao novo rodjeni anti-amerièki savez koji podseæa na Hladni rat. Nezavisni vojni analitièar Aleksandar Golts je izjavio da je istina da se i Moskva i Peking oštro protive amerièkim planovima za izgradnju sistema za odbranu od balistièkih projektila. Medjutim, on kaže da to nije dovoljno za ujedinjeni front: “Skeptièan sam povodom bilo kakve moguænosti da Rusija i Kina saradjuju na tom planu….Njihovi ciljevi se razlikuju. Raketno odbrambeni štit može biti pretnja za Kinu sa vojne taèke gledišta jer znamo da Kinezi imaju nešto više od 20 interkontinentalnih balistièkih raketa. Stoga je sasvim moguæe da buduæi amerièki sistem moše da ih presretne. Stoga bi to mogla biti stvarna promena za bezbednosni balans u Pacifiku, kao i izmedju Kine i Sjedinjenih Država. Rusko protivljenje Raketnom odbrambenom sistemu nije vojne prirode, veæ èisto politièke”.
Gospodin Golts je rekao da æe Kina, mada je jasno da je Rusija spremna da se cenjka, verovatno zauzeti daleko oštriji stav protiv amerièkih planova. Medjutim, predstavnik Kineskog ministarstva inostranih poslova je izjavio juèe k) u Pekingu da mada se Kina i dalje protivi amerièkim planovima za odbranu od raketa, to ne iskljuèuje dijalog dve zemlje o tom pitanju. Drugi analitièari istièu da Rusija i Kina imaju dodatne zajednièke brige i interese koji nemaju nikakve veze sa Sjedinjenim Državama. Obe te zemlje žele da osiguraju bezbednost širom svojih ogromnih granica radi praæenja separatistièkih pokreta, kao i spreèavanja radikalnih islamskih grupa i preprodaje droga u Centralnoj Aziji. Razvoj ruskih energetskih resursa æe biti od koristi za Kinu i sve veæa radna snaga u Kini bi mogla imati beneficije od sve veæe potrebe u Rusiji za radnom snagom. Poseta na Žua Rusiji je vidjena kao nastojanje da se zacementiraju odnosi izmedju dva suseda koji mnogo imaju da ponude jedan drugom.