Astronomi veruju da veæina galaksija u svom središtu sadrži ogromnu crnu rupu. Crne rupe bilo koje velièine su izuzetno zgusnuti objekti, sa tako snažnom gravitacijom, da u sebe uvlaèe zvezde, gasove i sve što se nadje u blizini, kao ogromni vodeni vir… Uprkos dokazima o prisustvu ogromnih crnih rupa u drugim galaksijama, astronom Alan Buner iz amerièke agencije za istraživanje svemira kaže da se za Mleèni put donedavno verovalo da je drugaèiji od drugih galaksija: ”Uvek smo verovali da je naša galaksija benigna u tom pogledu, da nema specijalno aktivan nukleus u svom centru i da joj to omoguæava da izbegne taj vir aktivnosti, koji vidimo u drugim galaksijama.“
Medjutim, proteklih godina, nauènici su primetili odredjene aktivnosti u centru Mleènog puta, koje su nagoveštavale postojanje velike crne rupe. Obližnje zvezde kreæu se vrlo brzo u svojim orbitama zbog snažne sile privlaèenja bliskog velikog objekta… Takvo ponašanje je od kljuène važnosti za otkrivanje crnih rupa, jer su one same nevidljive, a gravitacija im je tako velika da im ni svetlost ne može umaæi. Medjutim, jedan od najboljih dokaza za njihovo postojanje je emisija rendgenskih zraka, koja u sluèaju Mleènog puta nije detektovana, što je i dovelo do ovako kasnog otrkiæa. Pojaèane rendgensko zraèenje imaju objekti koji bivaju uvuèeni u kovitlac crne rupe, jer oko sebe stvaraju veliku temperaturu… Nedavno su astronomi iz nekoliko amerièkih i japanskih institucija premostili nedostatak rendgenskih zraka i otkrili èvrst dokaz za postojanje crne rupe u centru naše galaksije. Pomoæu rendgenološke opservatorije pod nazivom Èandra, oni su zabeležili snažan blesak rendgenskih zraka, koji je trajao tri puna sata, što je protumaèeno “umiranjem” nekog velikog svemirskog objekta. Lider nauènog tima Frederik Baganof sa Masaèusetskog tehnološkog instituta kaže da je blesak stigao, kako se pretpostavlja sa ivice ulaza u crnu rupu: ”Ukupna kolièina energije emitovane u tom periodu bila je 50 puta veæa od energije našeg sunca. Ipak, èitav spektakl je bio gotov kroz nepuna èetiri sata i sve se vratilo u normalu.“
Prethodno nestajanje izvora rendgenskih zraka uznemiravalo je astronome. Oni su pretpostavljali da materija koja upadne u rupu daje od sebe jaèi sjaj. Jedan od èlanova nauènog tima Gordon Garmir sa državnog univerziteta u Pensilvaniji kaže da je to ostavilo mesta sumnji o postojanju crne rupe – sve dok nije zabeležen blesak: “Ne možete zamisliti naše uzbudjenje kada smo videli svetlosni blesak. Svi smo poèeli da skaèemo i da se veselimo. To nam je pružilo prvi dokaz o postojanju, nama najbliže, velike crne rupe.“
Raniji proraèuni su pokazivali da je masa te crne rupe oko dva i po miliona puta veæa od našeg Sunca. Najnoviji proraèuni govore da je površina rupe oko 150 miliona kilometara, koliko iznosi razdaljina izmedju Zemlje i Sunca. Astrofizièar sa Univerziteta Arizona, Fulvio Melia kaže da po Ajnštajnovoj teoriji relativiteta, samo crna rupa može imati tako zgusnutu strukturu: “Moderna fizika ne poznaje nijednu teoriju koja može adekvatno objasniti takav objekat, osim pojmom crne rupe. Postoji samo jedna kategorija masivnih kosmièkih objekata. Ništa drugo u univerzumu nam nije poznato, što bi imalo solarnu masu od 2,5, i moglo greškom da bude zamenjeno za crnu rupu.“
Uprkos rendgenskom dokazu, vodja nauènog tima Frederik Baganof, kaže da to još nije apsolutno dovoljno. On želi da se izvrše duža ispitivanja i posmatranja pomoæu opservatorije Èandra, da bi se možda spazili novi bleskovi, koji bi bili uporedjeni sa radio emisijama iz istog izvora. Istovremeno se nada da bi se konaèan dokaz mogao pojaviti do kraja godine.