Evropska Unija i Svetska Banka planiraju da 15-og oktobra sazovu donatorsku konferenciju za Makedoniju. Do ovog sastanka, koji treba da se održi u Briselu, doæi æe samo pod uslovom da makedonsko Sobranje prihvati primenu mirovnog sporazuma, kojim se daju znaèajna nova prava albanskoj manjini u Makedoniji. Humanitarni zvaniènici procenjuju da bi donatorska konferencija mogla da donese obeæanja u vrednosti od 100 miliona dolara, što predstavlja veliki iznos za ovu malu balkansku privredu. Sredstva bi se koristila kao pomoæ državnom budžetu, koji je izložen velikim troškovima zbog neoèekivanih vojnih izdataka. Tokom ove godine, na kupovinu oružja i druge bezbednosne potrebe, Makedonija je potrošila 35 miliona dolara èvrste valute koje je dobila privatizacijom telefonske kompanije. Bisvadžit Benerdži (Biswajit Banarjee) je predstavnik Medjunarodnog Monetarnog Fonda zadužen za Makedoniju: “Kriza nastala usled pobune je poveæala i otežala fiskalnu situaciju. Došlo je do odliva èvrste valute, i to direktno na strani troškova. Ekonomija je takodje oslabljena, pa je došlo i do pada prihoda.”
Naoružani Albanci su zapoèeli pobunu u februaru. Mirovni sporazum i krhki prekid vatre su dogovoreni i potpisani pre samo mesec dana. Ljudi u Makedoniji su skeptièni prema odrzavanju mirovnog sporazuma. Gradjanski rat, nakon odlaska snaga NATO-a, i dalje je moguæ. Dodatnu nesigurnost uliva i to sto æe, najverovatnije, doæi do prevremenih izbora. Predstavnik MMF-a, gospodin Benerdži, se pribojava da æe pripreme za izbore dodatno odložiti neophodno restrukturiranje makedonske privrede, koja je najveæim delom jos pod državnom kontrolom: “Od danas pa do izbora, realno gledano, ne treba mnogo oèekivati. Ali, ako se želi privredni oporavak uz održiv visok stepen rasta, onda je suština u restruktuiranju preduzeæa. Na kraju se sve svodi na politièku volju.”
MMF razmatra moguænost davanja kredita Makedoniji, ali do toga sigurno neæe doæi pre decembra. Raniji krediti Makedoniji su izostali pošto je državni budžet premašio obeæane nivoe. Makedonija je tokom proteklih godina prošla kroz više ekonomskih udara. Tokom 1999-e je bila prinudjena da prihvati desetine hiljada izbeglica sa Kosova. Tada je Makedonija postala i glavna pripremna teritorija za voju intervenciju NATO-a na Kosovu. Ovogodišnja pobuna albanske manjine je omela izvoz, a privreda je doživela ozbiljne poremeæaje. Makedonska valuta je ipak i dalje stabilna, a ekonomija i dalje ima uzlaznu stopu rasta, iako nižu od oèekivane.