Pre teroristièkog napada u kojem je uništeno finansijsko središte Njujorka i sat kasnije srušen deo Pentagona blizu Vašingtona, Èarls Figli se bavio svojim svakodnevnim predavanjima o socijalnom radu na Univerzitetu države Floride. Posle napada, Figli je dobio poziv da doðe u Njujork, što je i uèinio. On sada vodi savetovalište u èetvrti koja je samo jedan blok udaljena od mesta na kome je nekada stajao kompleks Svetskog trgovinskog centra. U savetovalište profesora Figlija svakodnevno pristiže veliki broj spasilaca koji traže savet: “Tipièni simptomi su uznemirenost, nervoza, strah da æe se ponoviti slièna stavr i žalost što je neko od bliskih izgubio život ili je teško povreðen. Najèešæe je potrebno stabilizovati emocije i nauèiti ljude kako da regulišu stres i šta još možda predstoji, odnosno da bi stvari mogle biti još gore, posebno na emotivnom planu. Meðutim, veæina dobro reaguje i pokazaæe se otpornim, možda èak jaèim posle svega”.
Sve dok ima posla na licu mesta u Njujorku i Pentagonu, spasioci mogu da se koncentrišu na svoj rad. Ali, struènjaci navode da æe Amerikanci verovatno još neko vreme trpeti psihološke posledice teroristièkih napada. Èarls Figli sa Univerziteta države Floride kaže da je prirodno da emotivne posledice budu dugotrajne. U tom æe periodu, objašnjava profesor Figli, veæina Amerikanaca svesno ili nesvesno postavljati sebi niz pitanja: “Šta se to dogodilo? Zasto se to dogodilo? Što sam se baš tako ponašao u danim i nedeljama posle napada? Svi se mi sada nalazimo u fazi pravog šoka”.
Profesor Figli kaže da nije neobièno da se ljudi oseæaju nervozni, uplašeni, da se nevoljno vraæaju svom redovnom poslu i da se boje da putuju avionom. Pored toga, verovatno brinu kako da sebe i svoje voljene zaštite u buduænosti: “I kada na ta pitanja, bez obzira da li su svesna ili ne, dobiju odgovor, život æe se normalizovati i svi æemo moæi da krenemo dalje. No, najèešæe je reè o liènom unutrašnjem dijalogu i oseæanju da možemo da odgovorimo na sva pitanja. To æe nam pomoæi da povratimo sampouzdanje I da ponovo èinimo sve ono što nas u ovom trenutku plaši”.
Kratkoroèno gledano, pomoæ je najviše potrebna u Njujorku. Socijalna radnica Kim Volton u Indijanapolisu, savetuje decu u kriznim situacijama. Ona je krenula u Njujork u organizaciji Nacionalne organizacije za pomoæ žrtvama. Voltonova potvrðuje da predstoji pozamašan posao nakon teroristièkih napada: “Znatno se razlikuje oseæaj sigurnosti i odraslih i dece kod nas u Americi –- jer ne poznajemo terorizam kao neki drugi delovi sveta. Mi još dosta vremena neæemo biti u stanju da se vratimo normalnom životu”.
Voltonova kaže da je važno da se deci omoguæi da izražavaju svoja oseæanja žalosti na zdrav naèin, kroz igru ili crtanjem. U suprotnom, neispoljene emocije mogu izazvati nezdrave posledice, ukljuèujuæi depresiju i gnev.