Jugoslavija više nije uèesnik konflikata, nego faktor stabilnosti u regionu i osnovni koncepcijski ciljevi njene spoljne politike u narednom periodu su ulazak u Evropsku uniju, dobrosusedska saradnja i poštovanje meðunarodnih standarda u razvoju demokratije, pravne države i tržišne ekonomije i zaštite ljudskih prava, rekao je šef jugoslovenske diplomatije u ekspozeu pred poslanicima oba Veæa saveznog Parlamenta.
Celokupna spoljna politika, podvukao je ministar Svilanoviæ, treba da se zasniva na racionalno i objektivnoj proceni stanja u kome se zemlja nalazi i okruženja u kome deluje jer Jugoslavija danas ima bitno manji politièki i geostrateški znaèaj u svetu. Pažnja koja nam se ukazuje vezana je, pre svega, zbog težine sukoba na tlu bivše Jugoslavije a ne zbog našeg geostrateškog položaja, rekao je Svilanoviæ. Jugoslavija mora da se ponaša kao mala i osiromašena zemlja, bez velikih pretenzija i sa strogo promišljenom i racionalnom politikom koja odgovara njenim vrlo ogranièenim moguænostima. Kao osnovni dugoroèni cilj jugoslovenske spoljne politike postavljen je ulazak u Evropsku uniju, rekao je šef jugoslovenske diplomatije. Govoreæi o problemu Kosova i saradnje sa meðunarodnom zajednicom Svilanoviæ je rekao da se stanje može popravljati samo postepeno i strpljivo vodeæi krajnje pažljivu i racionalnu politiku iako imamo opravdane primedbe na delovanje meðunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji. Što se tièe izbora na Kosovu, uslovi za njih su vrlo nepovoljni ali izolovanje Srba od tog procesa neæe unaprediti njihov položaj, rekao je Svilanoviæ.
Pred sutrašnje razgovore šefa meðunarodne misije na Kosovu Hansa Hekerepa sa jugoslovenskim predsednikom Koštunicom u politièkim krugovima u Beogradu se danas konstatuje da uslovi za izlazak Srba na novembarske izbore nisu stvoreni, ali da još ima moguænosti za dogovor sa meðunarodnom zajednicom. Predsednik Demohrišæanske stranke Srbije Vladan Batiæ smatra da je odluka o izlasku Srba na izbore u rukama predsednika Koštunice, ali da je mnogo važniji sporazum koji treba da se postigne izmeðu jugoslovenskih vlasti i UNMIK–a. Èini mi se da je taj sporazum koncipiran tako da æe teško druga strana da ga prihvati i èini mi se da je nekome potrebno pokriæe da se na izbore ne izaðe, rekao je Batiæ.