Prvo pitanje je koordinacija. Stotine razlièitih dobrotvornih organizacija širom Amerike je prikupljalo novac, koji sada moraju da zajednièki i pravedno raspodele. Sredstva su namenjena žrtvama napada, ali Džordž Ruotolo, iz Amerièkog saveta za dobrotvorne fondove, grupe koja odredjuje nacionalne stnadarde za donatorske organizacije, postavlja pitanje: Kako definisati žrtvu?: ”Broj ljudi nastradalih 11. prošlog meseca je sam po sebi ogroman. Najteže posledice osecaju najbliži poginulih radnika i policajaca koji, ostavši neretko bez hranilaca porodice, moraju da se bore za opstanak. Sama priroda te situacije uliva strahopoštovanje“.
Lista žrtava raste, kaže Ruotolo, posebno, ako im se doda spisak onih koji su zbog teroristièkih napada ostali bez posla: ”Druga stvar koja komplikuje situaciju je to što æe i Vlada SAD dodeljivati finansijsku pomoæ porodicama, a to æe èiniti i dobrotvorna društva, a ja smatram da bi te dve vrste pomoæi trebalo da budu pravlno raspodeljene i dobro koordinisane“.
Benet Vejner, iz grupe koja nadgleda neprofitne finansije, pita se, da li æe posle tolike nesebiène pomoæi žrtvama, Amerikanci imati dovoljno sredstava za uobièajene dobrotvorne svrhe?: ”Poslednji kvartal u godini je najvažniji za dobrotvorne priloge. Postoji zabrinutost da æe sadašnja situacija uticati na finansiranje brojnih grupa“.
To bi moglo da bude vrlo nezgodno, jer se dobrotvornim prilozima u SAD finansira mnogo toga, od medicinskih istraživanja i obrazovanja siromašnih do zaštite životne sredine: ”Nadamo se da æe se obnovljeni duh milosrdja nastaviti i kroz pomoæ za uobièajene svrhe i potrebe“.Vajner kaže da su Amerikanci do sada uložili više novca u dobrotvorne priloge nego stanovnici bilo koje druge zemlje i da æe duh davanja biti na probi tokom meseci koji predstoje.