Slièno drugim uèesnicima simpozijuma, bivši visoki amerièki diplomata je evocirao svoj prvi susret sa srušenim Vukovarom, 1993. godine:
“Moje prvo putovanje po Hrvatskoj je bila poseta uništenom baroknom gradu Vukovaru, koji je tada podseæao na prizore Berlina iz 1945. Prošli smo i Borovo selo gde su takoðe èitave stambene zgrade bile uništene. Bilo je neverovatno usred toga videti upaljena svetla. Nisam mogao da se otmem utisku da su Srbi koji su zauzeli Vukovar sada bili osuðeni da žive u mraku, u izolaciji, sa ubicama kao voðama i u stalnom strahu da æe druga strana doæi da ih porazi, što se i dogodilo. Obièni Srbi i Hrvati platili su visoku cenu tog razraranja, ali, naravno, ne želim reæi da su ta stradanja bila jednaka.”
Piter Galbrajt je takoðe želeo da istakne, kako se izrazio, “kraj prièe”, odnosno znaèaj takozvanog ”Erdutskog sporazuma:“
“Treba zapamtiti da je 1995. hrvatska vlada sa lokalnim srpskim rukovodstvom potpisala ”Erdutski sporazum“ o reintegraciji Vukovara i drugih oblasti u Hrvatsku i da je u tom dokumentu posebno podvuèeno osnovno pravo ljudi obeju zajednica. Pravo Srba da ostanu u istoènoj Slavoniji i pravo Hrvata, Maðara i drugih, koji su bili brutalno proterani, da se vrate svojim kuæama. Ali, bilo bi besmisleno verovati da se multietnièki karakter tog regiona može obnoviti pukim potpisivanjem jednog dokumenta. No, ”Erdustski sporazum“ je je jedini sluèaj na Balkanu tokom 1990-tih da je nakon prenosa vlasti, etnièka zajednica koja je prethodno kontrolisala teritoriju nastavila tu da živi. Veæina Srba je ostala, dok se jedan broj Hrvata vratio na svoja ognjišta.”
Bivši amerièki ambasador je izrazio zadovoljstvo što je nova hrvatska vlast rešila da obnovi Vukovar, da bi podstakla povratak veæeg broja Hrvata, ali i Srba. “Smatram da prijatelji Hrvatske veoma cene izraženu predanost ljudskim pravima i nastojanje da se obnovi multietnièka tolerantnost u zapadnoj Slavoniji”, rekao je Galbrajt i dodao:
“Rušenje Vukovara je bilo delo onih koji veruju, ili trvde da veruju -- a u mojim susretima sa Miloševiæem sam osetio da je to èovek koji nema èvrsta uverenja -- dakle, onih koji veruju da ljudi razlièite vere i etnièkog porekla ne mogu da žive zajedno. Nema zemlje na svetu koja bi više izgubila od netolerantnosti kakva je uništilaVukovar, od Sjedinjenih Država. To su tako jasno pokazali dogaðaji 11. septembra. Amerièku predanost ”Erdutskom” i ”Dejtonskom sporazumu,“ odnosno obnovi multietnièkog durštva, ne bi trebalo shvatiti samo kao izraz ponosa sporazumima u èijem usvajanju je posredovala naša zemlja. Ne bi to trebalo shvatiti ni kao altruizam, veæ kao predanost idealima, koji su važni za stabilnost Evrope, ali i idelima od kljuène važnosti za našu buduænost,” rekao je Pitar Galbrajt. “Dok se Sjedinjene Države razumljivo usredsreðuju na Avganistan i borbu protiv terorizma,” dodao je on, “nadam se da æe nova administracija ispuniti naše obaveze u jugoistoènoj Evropi, gde je veæ mnogo postignuto.“ Piter Galbrajt je na kraju istakao da pad Vukovara podseæa na to šta se dogaða kada -- kako se izrazio -- “ne ispunimo svoje obaveze i ne osujetimo zlo na vreme.”