Mir izmedju Izraelaca i Palestinaca nije na vidiku, a trenutno izgleda dalji nego ikada. Stoga, budimo realni - kaže Šlomo Avineri, profesor politikologije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, trenutno angažovan kao nauèni saradnik ”Karnegijeve fondacije,“ ovde u Vašingtonu. Dozvolimo dvema zajednicama da idu svaka svojim putem, dok ne budu u stanju da postignu trajno rešenje. Takva vrsta razdvajanja, ili dezangažmana, veæ postoji, kaže profesor Avneri. Kiparski Grci i Turci su razdvojeni još od 1974. godine:
”To nije idealno, ali je bolje od sadašnjeg haosa. To nije rešenje. Mi ne znamo kako æe se kiparsko pitanje rešiti, ali barem nema nasilja. Ljudi se ne ubijaju, nema terorizma. Nema kontra-mera sa druge strane. Nadam se da æemo moæi da postignemo nešto slièno.“
Profesor Avneri priznaje da ljudi više vole trajna od privremenih rešenja, ali kaže da bi trebalo smanjiti oèekivanja kako bismo okonèali nasilje. To je najhitnija potreba. Sklad i zadovoljstvo mogu da prièekaju. Uz izvesne rezerve, Favaz Gerges se slaže sa tim gledištem. Gerges je profesor bliskoistoènih i medjunarodnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija i na Koledžu Sara Lorens. On napominje da je dugoroèni cilj miroljubiva integracija dve zajednice:
”Medjutim, u ovoj fazi, mislim da bi obe strane želele razdvajanje. Obe strane bi želele razvod, ali razvod izgradjen na èvrstim, a ne na klimavim osnovama. Pod tim podrazumevam da Izrael ne može da reši palestinski problem tako što æe primorati Palestince da žive pod neprekidnom opsadom.“
Profesor Gerges dodaje da bi razdvajanje moralo da ima medjunarodni legitimitet, zasnovan na rezolucijama Ujedinjenih nacija, i da bi jednostrana akcija Izraela samo pogoršala stvar. Razdvajanje bi moglo teško da pogodi palestinsku privredu, koja veæ veoma trpi zbog blokade Zapadne obale i pojasa Gaza. Ali profesor Avneri iznosi gledište da bi, prepušteni sami sebi i uz stranu pomoæ, Palestinci mogli brzo da se oporave:
”Palestinci su kao nacija, u poredjenju sa drugim arapskim zemljama, veoma pismen i obrazovan narod. Uz pomoæ i investicije iz arapskih zemalja , naroèito Saudijske Arabije i Kuvajta, mogli bi da postanu bliskoistoèni Hong Kong. Mogli bi da postanu pokretaèka snaga jer imaju potrebna znanja.“
Razdvajanje ima i svoja ogranièenja, dodaje Stiv Jetiv, profesor politikologije na univerzitetu Old dominion. Ono može da bude funkcionalno neko vreme, ali ne i u trajnom smislu, kaže Jetiv dodajuæi da mirovni proces nema zamenu:
”Sadašnje vreme možda nije najidealnije za nastavak mirovnog procesa, ali æe u nekom trenutku to postati. Neko je rekao da je mnogo bolje imati dobrog komšiju nego dobru pušku. Ne može se zaobiæi èinjenica da æe dve strane jednom morati da se sporazumeju. Pitanje je, koliko ljudi treba da pogine pre nego što obe strane shvate šta moraju da urade.“
One veæ znaju šta treba da urade, kaže profesor Jetiv. Izrael mora da razreši pitanje svojih naselja na Zapadnoj obali i u Gazi, a palestinski lider Jaser Arafat mora da svoju ulogu naoružanog aktiviste zameni ulogom upornog diplomate.