Strani studenti donose više od 11 milijardi dolara amerièkoj ekonomiji. Kada se broj internacionalnih akademaca poveæa za 6,4 procenta u odnosu na prošlu godinu, kako se navodi u najnovijoj studiji, onda to znaèi mnogo. Za predsednika Instututa za medjunarodno obrazovanje Alana Gudmana to je znak male kulturne revolucije.
”Amerika nastavlja da bude odredište broj jedan za studente koji žele da studiraju u inostranstvu, i svake godine broj ovakvih studenata, kako amerièkih tako i drugih, se poveæava. Mislim da je to znak da se globalizacija shvata na pravi naèin.“
Poveæanje od 6,4 odsto, najveæe u poslednjih 20 godina, je jedan od više statistièkih podataka iz knjige ”Otvorena vrata 2001: Godišnji izveštaj o medjunarodnom obrazovanju“, koju je istoimeni institut nedavno izdao. U tom izveštaju se nalaze i informacije o broju Amerièkih studenata u inostranstvu, koji je porastao za 61 procenat u poslednjih pet godina. Institut objavljuje ovakav izveštaj svake godine, još od 1949. Gudman kaže da je ova godina razlièita samo u jednom pogledu, ukljuèen je i pogled na to šta medjunarodni studenti doživljavaju na kampusima posle napada 11. septembra.
”Do sada više od devedeset studenata kaže da su napadi imali veoma malo uticaja. Mladi ne odustaju od planova o studiranju, i zaista, iako je rano za taèniju procenu, mislim da æe se broj onih koji žele da uèe u drugom kulturološkom okruženju samo poveæavati.“
Njujorški univerzitet ugošæava najviše stranih studenata u zemlji. Student iz Meksika, Bernardo Bihara, završava ekonomiju na ovom univerzitetu. Napad na Svetski trgovinski centar nije ga uplašio.
”Nisam ni razmišljao o tome da li æu da nastavim sa studijama, bio sam odluèan da to želim, kao što je i sam grad odluèio da nastavi da živi. Duboko su me uznemirile ova tragedija i brojne patnje, ali smatram da ovakvim stvarima ne smeš da dozvoliš da te zaustave. Moj sluèaj, kao i sluèaj celog grada, govori da smo odluèili da krenemo dalje i nastavimo sa svakodnevnim životom.“
Dženifer Žao, poreklom iz Šangaja, koja studira medjunarodne odnose na Njujorškom univerzitetu, kaže da 11. septembar ne samo da je nije uplašio, veæ ju je približio Njujorku.
”Nisam mnogo cenila ovaj grad, istinu da vam kažem, ali posle napada, moje drugarice i ja smo krenule da istražujemo grad, obišle smo naš komšiluk, Soho, Ist Vilidž, krenule u centar grada i veèerale u restoranima u koje do tada nismo zalazile. Odjedanput smo shvatile da æe Šangaju biti potrebno mnogo, mnogo godina da pristigne Njujork u svojoj kulturi i raznovrsnosti. Na svakom æošku, mogu da se nadju prodavnice koje odražavaju bogatu kulturu i istoriju Njujorka sa kojom drugi gradovi ne mogu da se takmièe.“
U Americi ima na hiljade drugih kao što su gospodjica Žao i gospodin Bihara. Zemlja iz koje dolazi Žao-va - Kina, šalje najviše studenata u Ameriku, oko 60 hiljada. Iza Kine sledi Indija sa skoro 55 hiljada. To je po prvi put da je Indija pretekla do sada neprikosnovenog drugog - Japan, koji, kao i mnoge druge azijske zemlje, prolazi kroz ekonomsku krizu. Meksiko je deseti na listi. Prièe ovih studenata podseæaju nas da profitabilnost medjunarodnih studija ne sme da se meri samo ekonomskim parametrima. Kako Alan Gudman kaže, ”medjunarodno obrazovanje je jedan od najboljih naèina da se razvije obostrano razumevanje i uspostave veze medju ljudima iz razlièitih zemalja.“