Ramsfeld je u obraæanju svojim kolegama iz 18 država clanica NATO-a ukazao da bi evropski gradovi mogli postati mete onakve vrste teroristièkih napada kakvi su se dogodili u Sjedinjenim Državama, 11. septembra. Na sednici održanoj iza zatvorenih vrata amerièki sekretar za odbranu je upozorio da se saveznici moraju pripremiti za razne verste pretnji terorista ili država koje sponzorišu terorizam, od biološkog oružja do upotrebe satelita.
Ministri odbrane Alijanse, na svom prvom sastanku od 11. septembra, dali su instrukcije da NATO-a zapoène sa razmatranjem razvijanja novih naèina i sposobnosti u borbi protiv terorizma i zabrane oružja za masovno uništavanje, poput biološkog, hemijskog i nuklearnog oružja. To je veoma težak zadatak za Alijansu koja je još pre pedeset godina osnovana kako bi se suprotstavila ekspanzionizmu tadašnjeg Sovjetskog Saveza u Evropi. Generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson je otvoriio sastanak pozivom saveznicima da se odreknu svog hladno-ratovskog refleksa i budu spremni da utroše sredstva kako bi bili u moguænosti da vode novi rat protiv terorizma.
Diplomate u NATO-u istièu da je kljuè borbe protiv terorizma novi odnos izmedju Alijanse i Rusije. NATO veæ razmatra predlog Rusiji da se pridruži saveznicima u novoj organizacionoj strukturi prema kojoj bi glas Moskve bio jednak glasovima drugih 19 èlanica NATO-a. Medjutim detalji te nove strukture tek treba da se razrade. Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov, koji je takodje u Briselu, sastaje se sa zvaniènicima NATO-a kako bi procenili saopštenje Vašingtona da se povlaèi iz Sporazuma o antibalistièkim raketama iz 1972. godine. Ivanov je izjavio juèe da smatra da Vašington pravi grešku povlaèenjem iz sporazuma koji predstavlja jedan od temelja strateške stabilnosti. Medjutim on je dodao da Moskva želi da progura planove o radikalnom smanjenju ofanzivnog nuklearnog arsenala obe zemlje. Donald Ramsfeld je istakao da su dve zemlje rešene da smanje svoje nuklearne arsenale.
Amerièki sekretar za odbranu takodje je pozvao na smanjenje mirovnih snaga NATO-a u Bosni i Hercegovini iduæe godine, sa 18 na 12 hiljada vojika. Oèekuje se da æe ministri zemalja NATO-a analizirati nivo snaga na Balkanu i razmotriti mogucnost da se ceo region tretira kao jedna oblast umesto kao tri odvojena podruèja - Bosna, Kosovo i Makedonija. U ovom trenutku, na Balkanu se nalazi ukupno 60 hiljada vojnika NATO-a.