Šef sektora pravosuða pri Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju Vladimir Božoviæ izrazio je ogorèenje i zaprepašæenje odlukom UNMIK pravosuða u pokrajini da iz istražnog pritvora oslobodi trojicu Albanaca, osumnjièenih za ubistvo 11 Srba u napadu na autobus u selu Livadice kod Podujeva i najavio da æe Koordinacioni centar zatražiti preispitivanje odluke Vrhovnog suda Kosova. Sada je ostala jedino nada da æe šef UNMIK Hans Hekerup iskoristiti sva svoja ovlašæenja i poništiti odluku koja je apsolutno netemeljena u realnosti, rekao je Božoviæ novinarima na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Šef Koordinacionog centra Nebojša Èoviæ tim povodom je ocenio da se ovakvom odlukom dodatno diskredituje, a i potvrðuje teza da je pravosuðe na Kosovu i Metohiji nacionalno pristrasno, uz sva uvažavanja da su tamo prisutne i meðunarodne sudije, ali one rade u izuzetno teškom ambijentu, pod ogromnim pritiscima, rekao je Èoviæ.
Inaèe, Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju odustao je od koncentrisanja Srba u enklavama u pokrajini i akcenat æe zajedno sa UNMIK-om pri povratku raseljenih staviti na formiranje grupa naselja, radi lakšeg obezbeðivanja elementarnih ljudska prava, bezbednosti i višeg stepena slobode kretanja, reèeno je posle sastanka predstavnika ovog Centra i meðunarodnih misija na Kosovu, na kome se razgovaralo o izradi plana povratka kosovskih Srba. Èlan Koordinacionog Centra Branislav Krstiæ rekao je novinarima da je sa UNMIK-om postignuta saglasnost da se u naredne dve godine na Kosovu formira desetak srpskih grupa naselja. Utvrdili smo i kriterijume da u grupama naselja moramo stvarati uslove koji æe privuði ljude da se vrate i u njima ostanu, da stvaraju uslove za ekonomski razvoj, da imaju školu, medicinski centar, trgovine... Došli smo do desetak naselja u kojima bi se takvo okruženje moglo da stvori, rekao je Krstiæ.
Radi ostvarivanja plana povratka UNMIK je formirao posebnu kancelariju. Njen direktor Endrju Vitli rekao je novinarima da æe plan biti gotov do januara 2002. godine i da æe proces povratka potrajati naredne dve godine, dodajuæi da i kod Albanaca na Kosovu ima volje da se Srbi vrate. Za akciju povratka Srba potrebni su izvori finansiranja, što æe u velikoj meri zavisiti od spremnosti donatora da ulažu u taj projekat. Vitli izrazio verovanje da u delu meðunarodne zajednice ipak ima zainteresovanih koji æe pomoæi raseljenim Srbima da se vrate u svoje domove.