Amerièka pomoæ Srbiji poveæana za 5 miliona dolara - 2002-02-19

Po reèima Roberta Handa predviðena pomoæ za Srbiju poveæana je za 5 miliona dolara u odnosu na prošlu fiskalnu godinu: B.H.: Kongres je izdvojio znatna sredstva pomoæi Srbiji za sledeæu fiskalnu godinu, dok je svima ostalim ta pomoæ smanjena. To ne bi bio sluèaj da ne postoji želja da se pomogne Srbiji. Meðutim, utoliko je važnije da svi postavljeni uslovi budu ispunjeni. Poruka koja je upuæena jugoslovenskom predsednikom prilikom njegovog nedavnog boravka ovde, ista je kao i svim ostalim zvaniènicima iz Beograda koji doðu da razgovaraju o tome u Kongresu, a to je da je moraju veoma ozbiljno da se odnose prema ispunjavanju uslova. To se posebno odnosi na saradnju sa Haškim tribunalom. Ili se saraðuje ili se ne saraðuje. Ne postoji nešto izmeðu. Ne može se izvršiti predaja nekoliko ljudi, a da drugi budu pod zaštitom. To su izuzetno važna pitanja, ne samo meðunarodnoj zajednici nego posebno i žrtvama. Stoga je i zvršen veliki pritisak na Beograd da stoprocentno saraðuje sa Hagom, umesto sadašnjeg sporog procesa tokom kojeg se vrši predaja malog broja ljudi, i dozvoljava samo ogranièen pristup arhivama i informacijama. Istovremeno, postignut je odreðen napredak u pogledu drugog uslova koji se odnosi na prava manjina. Izraðen je nacrt novog zakona, koji neki ocenjuju veoma povoljnim za manjinske zajednice. Takoðe je u toku dalje puštanje iz zatvora kosovskih Albanaca. Još uvek nisu svi pušteni, što smatram da treba što pre obaviti. Poslednji uslov se odnosi na Republiku Srpsku. Predsednik Koštunica je tokom svoje nedavne posete rekao da je Beograd odluèio da prekine podršku vojsci i policiji Republici Srpskoj. Proveriæemo da li æe do toga zaista doæi, što bi bio veoma dobar znak. Još uvek ima dovoljno vremena za Beograd preduzme te mere. Na njima je da donesu te odluke. Ta su pitanja veoma važna. No, ovde takoðe postoji veoma mnogo dobre volje da jugoslovenska tranzicija bude uspešno ostvarena. J.J.: Kritièari saradnje sa Hagom tvrde da je licemerno od Sjedinjenih Država da insistiraju na saradnji sa Tribunalom kada se same protive uspostavljanju trajnog Meðunarodnog kriviènog suda:

R.H.: Tribunal koji je uspostavljen zbog jugoslovenskog konflikta oslanja se na Ženevske konvencije i ima u vidu sasvim konkretnu situaciju. Prigovori nekih ovde u Sjedinjenim Državama na uspostavljanje Meðunarodnog kriviènog suda nisu naèelnog karaktera, nego se odnose na tekst i motive nekih od predlagaèa takvog suda. J.J.: Da li se Beograd može nadati periodu u kojem pomoæ neæe biti uslovljena?

R.H.: Ne mogu da predvidim kako bi to taèno zakonski izgledalo, ali ukoliko se ispune svi uslovi, ukoliko bude znakova da je Beograd ozbiljan, da æe u potpunosti saraðivati sa Haškim tribunalom; ukoliko bude ostvaren napredak u Bosni i Hercegovini odnosno u Republici Srpskoj bude jasno da svoje interese može ostvarivati samo kao deo Bosne i Hercegovine i ukoliko bude napretka na planu zaštite manjina, mislim da više neæe biti postavljani uslovi. Ali s obzirom na dogaðaje u proteklih nekoliko godina i otpora na koji smo naišli, mnogi ljudi ovde u Vašingtonu su skeptièni o iskrenosti zvaniènika u Beogradu. Oni zbog toga smatraju da je važno da pomoæ bude uslovljena. J.J.: Kakav je stav Kongresa prema sadašnjim odnosima izmeðu Srbije i Crne Gore i u pogledu rešavanja njihovih buduæih državnopravnih odnosa?

R.H.: Ovde u Vašingtonu, a naroèito u Kongresu naèelno ima veoma mnogo dobre volje prema Crnoj Gori, zbog postupaka crnogorska vlada tokom vladavine Miloševiæa kada je preduzela prve korake ka demokratiji, a koje nisu bile ni malo lake, èak opasne. Takoðe za korake u vreme kosovske krize 1999. i kampanje NATO-a. Amerièkom Kongresu je takoðe potpuno jasno da su to bila teška vremena za Crnu Goru i sve to je doprinelo sadašnjoj naklonjenosti. Opšte je mišljenje da nije stvar ni Evrope niti ikog drugog da odreðuje buduæe odnose izmeðu Srbije i Crne Gore. To treba da odluèe sami Crnogorci i njegovi demokratski izabrani predstavnici.