Pojavu koja se naziva nova ekonomija odlukuju nagli razvoj, niska inflacija, velika ulaganja u tehnologiju informacija i, što je možda najvažnije, veliko poveæanje produktivosti. Pod ovim poslednjim terminom podrazumeva se kolièina robe i usluga koje se proizvedu u jedinici vremena. Kasnih devedesetih, produktivnost u Sjedinjenim Državama rasla je mnogo brže od dva i po posto godišnje, koliko je rasla poslednjih nekoliko decenija. Smatralo se da je upotreba interneta omoguæila tako dramatièan skok produktivnosti da je to poèelo da menja privredu uèinivši je znato efikasnijom i konkurentnijom.
Majkl Druri, trgovac sirovinama na veliko, iz Memfisa, u državi Tenesi, izražava skepsu prema takvoj definiciji nove ekonomije i poveæanju produktivnosti:
”Ekonomija se menja, ali mislim da je u pitanju pre evolucija nego revolucija. Kompjuteri i usluge su svakako važniji nego pre, ali mi smo sumnjièavi prema nekim brojkama o produktivnosti koje se pripisuju toj novoj ekonomiji.“
Majkl Druri kaže da zvaniène cifre preuvelièavaju produktivnost jer kompjuteri ne mogu da stvore tako veliki skok.
Za razliku od njega, profesor ekonomije na Univerzitetu države Arizone, Timoti Hogan, uveren je u postojanje nove ekonomije. Ali on istièe da je tekuæe usporavanje privrede, kombinovano sa padom vrednosti deonica internet firmi, pogodilo i radnike i investitore:
”Mislim da je to bio istinski bum investicija, hazarderski bum, u kome su ljudi podlegli iluzijama i prièama umesto da se oslanjaju na istinsku ekonomsku aktivnost. Na kraju, najviše su bili pogodjeni oni koji su bili zateèeni sa tim deonicama.“
Profesor Hogan kaže da je podruèje grada Finiksa, u kome i sam živi, doživelo nagli ali nesigurni razvoj u stambenoj gradnji tokom 1999. i 2000. godine, zahvaljujuæi usponu internet firmi. Ali on kaže da su se kompanije kao što su Intel - najveæi proizvodjaè kompjuterskih èipova - i Motorola oporavile i da njihovi pogoni u Finiksu opet dobro posluju.
Ekonomista Majkl Druri, iz Memfisa, u središnjem delu Sjedinjenih Država, istièe da je pucanje internet balona bilo bolno i zastrašujuæe:
”Uvek je pomalo zastrašujuæe kada vidite tako veliku vrednost na tržištu kako odjednom splašnjava. Ali mislim da nas je to vratilo na mnogo realniji nivo vrednosti. Kada je vrednost deonica postala veæa od vrednosti svih nekretnina u zemlji to je poèelo da nas èini pomalo nervoznim.“
Poznate kompanije komunikacione tehnologije, kao što su Worldcom, Amazon.com, Yahoo, AOL/Time Warner i Cisco doživele su da se njihova vrednost sunovrati za mnogo milijardi dolara, a cene njihovih deonica padnu za 40 do 80 posto od vrednosti koje su imale 2000. godine.
U Klivlendu, u državi Ohajo, na industrijski razvijenom srednjem zapadu Sjedinjenih Država, ekonomista Džon Klajnhajnc kaže da ekonomija još uvek zavisi od proizvodnje. Ali i on veruje u postojanje nove ekonomije:
”Teško je definisati novu ekonomiju. Ali mislim da se može reæi da je to kada primenjujete tehnologiju na takav naèin da postanete konkurentniji i kada to poveæa prihvatljivost vaših proizvoda na tržištu.“
Po svemu sudeæi, preovladjuje mišljenje da nova ekonomija postoji, ali nema sumnje da njen uticaj nije više toliko dramatièan kakav je bio pre dve godine.