Desnièarske vlade su došle na vlast tokom nekoliko proteklih godina u najmanje pet zapadnoevropskih država. Poèelo je u Španiji 2000, kada je umereno desnièarska Narodna partija dobila apsolutnu veæinu posle dužeg perioda vladavine socijalista. Iste godine u Austriji, voða desnièarske Slobodarske partije Jerg Hajder je ušao u koalicionu vladu sa konzervativnom Narodnom partijom. Onda se i Italija pridružila tom zaokretu udesno 2001 - uzdizanjem koalicije Silvija Berluskonija. U Danskoj, 2001, uspeh jedne antimimigracione stranke je doprineo odlasku Socijaldemokrata sa vlasti - prvi put posle 1920-ih. Ove godine je došao red i na Portugaliju, gde je umerena desnica u martu postigla pobedu. Analitièari to tumaèe strahovanjem zbog problema kao što su useljavanje, nezaposlenost i bezbednost. Profesor politièkih nauka Paskal Delvit, sa Slobodnog univerziteta u Briselu, smatra da se Evropa menja i da je njena politièka struktura izložena teškom pritisku.
“Tokom proteklih dvadeset godina su se dogodile velike promene - velike promene s ekonomske taèke gledišta, u socijalnom životu, teritorijalnim pitanjima, pitanjima bezbednosti, pitanjima obrazovanja. U jednom delu stanovništva, javilo se veliko strahovanje u pogledu buduænosti.”
Pojedini analitièari ukazuju da to nema mnogo veze sa snagom desnice, nego sa slabošæu ili nesposobnošæu levice da odgovori na izmenjene potrebe naroda. Države socijalnog blagostanja u Evropi su narodu dugo obeæavale znatne povlastice. Ali zaostajanje privrede je znaèilo smanjenje broja radnih mesta, niži standard i pomanjkanje prilika za veæinu. Danijel Gros, direktor Centra za evropske politièke nauke u Briselu, smatra da levica uzmièe, ali da je moguæe da je to samo ciklièno kretanje.
“Glavni problemi evropskih stanovnika u ovom trenutku su oni za koje levica nema ubedljiv recept za rešavanje, kao što su kriminal i velika nezaposlenost. Jer ljudi oèekuju da politika levice smanji nezaposlenost, što se nije dogodilo. S obzirom da levica poèinje da izgleda loše u pogledu oba ova pitanja, prirodno je da stanovništvo pomalo poèinje da se pomera udesno.”
U meðuvremenu, takvo kretanje izgleda da se nastavlja. Liberalna vlada u Holandiji je ovog meseca podnela ostavku - zbog pokolja Bošnjaka 1995. u Srebrenici i ankete pokazuju da lideru antiimigracione desnice Pimu Fortujnu raste popularnost uoèi opštih izbora iduæeg meseca. Politièki posmatraèi takoðe budno prate situaciju u Nemaèkoj. Na ovomeseènim izborima u državi Saksonija-Anhalt, Socijaldemokrate Gerharda Šredera su izgubile 16 odsto glasova, dok su umereno desnièarski Demohrišæani gotovo isto toliko dobili. Opšti izbori u Nemaèkoj su zakazani za septembar. Preostaje da se vidi da li se u svemu ovome radi o privremenom nezadovoljstvu biraèa, ili je to temelj za oštriji zaokret udesno.