Nagodba ide u prilog Džonu Vokeru Lindu jer je izbegao doživotnu kaznu, odnosno prilikom izricanja kazne u oktobru mesecu verovatno neæe biti osuðen na 20 godina robije. Nagodba je povoljna i za tužilaštvo jer se njome izbegava neprijatno obelodanjivanje naèina na koji su amerièki vojnici postupili prema Vokeru u Avganistanu i izbegava moguæa kompromitacija obaveštajnih izvora, koji su mogli da budu pozvani da svedoèe na suðenju. Meðutim, to što neæe biti suðenja takoðe znaèi da neæe biti raspravljena neka od pravnih pitanja u vezi sa amerièkim ratom protiv terorizma. Meðu njima i pitanje da li predsednik ima ovlašæenje da proglasi amerièkog državljanina za neprijateljskog borca, bez moguænosti da amerièko pravosuðe razmotri takvu odluku. To je najvažnije pitanje za pravne struènjake kao što je Robert Hiršon -- predsednik Udruženja amerièkih advokata, odnosno najveæe pravne organizacije u Sjedinjenim Državama.
“Moguænost da izvršna vlast proglasi amerièkog državljanina za neprijateljskog borca ukazuje da Amerikanci više ne uživaju zaštitu koju im pruža Ustav. Veoma smo zabrinuti zbog toga i osnovali smo grupu koja upravo prouèava to pitanje”.
Lind je stavljen u kategoriju neprijateljskog borca kada je uhvaæen zajedno sa drugim Talibanima i borcima Al-Kaide u Avganistanu. Njegovi advokati su, pak, ustvrdili da je priznanje koje je iznuðeno od Linda bilo nezakonito, jer je kao amerièki državljanin trebalo da bude upzoren da sve što kaže može na sudu da bude upotrebljeno protiv njega. Sudska odluka o Lindovom sluèaju mogla je da ima reperkusije za sluèaj Hozea Padilje, drugog amerièkog državljanina koji je uhapšen u maju pod optužbom da je planirao da eksplodira radioaktivnu, takozvanu prljavu, bombu u Sjedinjenim Državama. Padilja se sada nalazi u vojnom pritvoru pošto ga je predsednik Buš proglasio neprijateljskim borcem. Spremnost amerièke vlade odnosno tužilaštva, da se izvan suda nagodi sa Džonom Vokerom mogla bi da utièe -- po mišljenju nekih pravnih struènjaka -- na sluèaj Padilje, kao i na sluèaj Jasera Esama Hamdija, roðenog u Sjedinjenim Državama, koji je takoðe proglašen neprijateljskim borcem. Erik Maler, ekspert za meðunarodno pravo na Univerzitetu Severne Karoline, kaže:
“Jedna od moguæih posledica je -- rekao bih -- da to drugima bude ohrabrenje. Ukoliko vladin korak bude protumaèen kao slabost ili znak da ne želi da obelodani za javnost okolnosti pod kojima su ti ljudi hapšeni; i ukoliko se stekne utisak da je vlada uzmakla -- i drugi, koji se nalaze u sliènoj situaciji, mogli bi da zatraže bolju nagodbu nego što je možda sada imaju.”
Tužilaštvo tek treba da saopšti da li æe podiæi kriviène optužnice protiv Padilje i Hamdije.