K.A.: Kada govorite o politici na Balkanu morate oèekivati da æe ona biti nepredvidiva i promenjiva. Sada smo u fazi politièkih previranja u Srbiji. Vašingtonu nisu strane takve politièke situacije, mada to, da budem iskren, poèinje pomalo da zamara adminsitraciju. Jedan od razloga je peokupiranost SAD akutnijim pitanjima drugde u svetu. Ustvari, preovladava misljenje da smo uèinili više nego što se oèekivalo na Balkanu i da je vreme da neko na lokalnom nivou preuzme odogovornost i sprovede reforme.
B.M.: Da li vidite neke prepreke daljoj finansijskoj pomoæi SAD Jugoslaviji, koja sve više saradjuje sa Haškim tribunalom i sa Zapadom?
K.A.: Na Balkanu je primenjivana politika šargarepe i štapa. U sluèaju izruèenja Miloševiæa, recimo, radilo se o politici šargarepe, odnosno saradnja sa Haškim sudom je bila nagradjena. Medjutim, moram da naglasim da SAD imaju brojne prioritete širom sveta, ekonomske finansijske i vojne, što neizbezno utièe na našu politiku na Blakanu. Narodi na balkanskom podruèju moraju da shvate da u velikoj meri od njih samih zavisi kontinuirani ekonomski i finansijski progres.
B.M.: Na osnovu reèenog, da li verujete da je politka pomiranje na Balkanu prioritetna, pre nego sto bi moglo da dodje do pravog ekonomskog napredka?
K.A.: Apsolutno. Svaki progres se zasniva i izgradjuje na stabilnoj politièkoj platformi. Ja o tome èesto govorim na amerièkoj televiziji, naroèito sada u odnosu na Avganistan. Slièno Balkanu, progres u Avganistanu može se postiæi samo stabilnim politièkim programom. Kada sam bio u Bosni èuo sam izraz “ bivše zaraæne strane”, koji sada èesto koristim. Morate obezbedtiti da dodje do lokalnog izmirenja. Kada sam pre godinu dana bio na Balkanu imao sam oseæaj da sam na èaroban naèin vraæen u 1996 godinu. U razgovoru sa ljudima uèinilo mi se da oni nisu ništa novo nauèili, niti išta zaboravili. Treba da razumete jednu od drevnih balkanskih tradicija naizmeniène smene “konflikta i kooperacije”. Konflikt smo nedavno veæ imali, a sada je vreme za kooperaciju i opštu saradnju na lokalnom nivou.
B.M.: Kako procenjujete politièki i ekonomski angažman SAD na Balkanu vizavi opasnosti od terorizma u Americi i drugde u svetu?
K.A.: Kao što je to nedavno bio sluèaj u Bosni, uzimajuæi u obzir dokumentovanu teroristièku opasnost u tom regionu, i hapšenje lokalnih terorista koji su upuæeni u bazu Gvantanamo sa ostalim pripadnicima Al Kaide, sasvim je jasno da SAD moraju da nastave svoju angažovanost u balkanskom mirovnom procesu i ne verujem da æe tu biti ikakavih promena. Takva sitaucija nam pokazuje da je naša politièka i ekonomska angažovansot u tom regionu najbolja odbrana u bori protiv terorizma. Niko nije oèekivao da u Hamburgu bude locirana jedna od najveæih æelija Al Kaide.