“Zemlje na Kavkazu su zastrašujuæa mešavina azijskog i sovjetskog despotizma, “ prema reèima iskusnog politièkog analitièara Vladimira Sokora. Sokor smatra da bi dve kavkaske zemlje Gruzija i Azerbejdžan trebalo da postanu èlanice NATO-a do 2005. godine. No, Sokor priznaje da preostaje mnogo toga da se uradi u pogledu unapredjenja vladavine i uzdizanja oružanih snaga obe zemlje do standarda NATO-a. Neke evropske zemlje èlanice NATO-a duboko sumnjaju da se to može postiæi. No, Sokor smatra da nema drugog iizbora s obzirom da u tom regionu ima ogromnih rezervi nafte i zemnog gasa.
“NATO je bitan za osiguranje opšteg okvira bezbednosti, kako vojne tako i politièke, da bi se te zemlje bezbedno utemeljile u zapadnom bezbednosnom sistemu. Bez tog utemeljenja , te zemlje bi bile trajno izložene istorijskom suparništvu izmedju Istoka i Zapada. Rusija veruje da ima geopolitièke interese koji se ne podudaraju sa geopolitièkim interesima Zapada.“
Rusija je -po oceni Sokora- vojno suviše slaba da bi se suprotstavila Zapadu, te je spremnija za razgovore nego za akciju. Sokor podseæa da ruski predsednik Vladimir Putin nije pružio otpor amerièkoj vojnoj misiji poslatoj u Gruziju da obuèava gruzijsku vojsku. No, direktor programa obezbedjenja Crnog mora pri Harvardu Sergej Konopljov naglašava da ne bi trebalo raèunati na pasivnost Rusije. Rusija je voljna da prihvati uèešæe kavkaskih zemalja u programu NATO-a Partnerstvo za mir jer je sada i sama u sliènom parterstvu sa NATO-om. Ipak, ruska vlada je, po reèima Konopljova, zabrinuta.
“Rusija strahuje da bi Azerbejdžan mogao da iskoristi svoje odnose sa NATO-om protiv Rusije i Irana. Gruzija takodje. Rusija æe izgubiti uticaj u tom regionu. Ne zaboravite da je Azerbejdžan veoma bogat deo sveta.“
Politièka elita i narod u Gruziji i Azerbejdžanu su zapadno orijentisani. Oba društva su napravila izbor. Vezala su svoju sudbinu za Zapad. Poznat im je izvor njihovog prosperiteta u buduænosti. Oba društva vide gde je izvor moæi u svetu. “
No, ruske vojne baze su još uvek u Gruziji i ruski uticaj je snažan u susednoj Jermeniji, koja se neæe pridružiti NATO-u i koja je vodila rat sa Azerbejdžanom zbog sporne oblasti Nagorno-Karabah. Dok uticaj Zapada jaèa u Gruziji i Azerbejdžanu, Rusija -po reèima Konopljova- snabdeva Jermeniju. Konopljov smatra da je situacija u Gruziji i Azerbejdžanu suviše neizvesna da bi mogla da se predvidi pobeda Zapada. Gruzijski predsednik Eduard Ssevardnadže i azerbejdžanski predsednik Hajdar Alijev su zašli u pozne sedamdesete godine života i gube popularnost. Pojava mladjih, kompetentnih naslednika je moguæa, ali ne i sigurna. Moglo bi se svašta dogoditi u proisteklom previranju, kako smatra Konopljov.
“Ne iskljuèujem moguæonst da te dve zemlje, po odlasku predsednika Ssevardnadžea i Alijeva, ponovo udju u rusku orbitu. Naslednici te dvojice predsednika bi mogli biti orijentisani prema Rusiji i smatram da ruska vlada radi na tome. Protivljenje Ssevardnadžeu je veliko u Gruziji , kao i Alijevu u Azerbejdžanu. “
Politièki analitièari smatraju da je Kakvaz, kako izgleda, osudjen da bude region oštrog suparništva izmedju Rusije i Zapada sa NATO-om u žiži.